OVO BI BIO "OKIDAČ" ZA PROGLAŠENJE VANREDNE SITUACIJE U SRBIJI: I "Batut" upalio crveni alarm - vreme je OPASNO po zdravlje!

Jučerašnji kalendarski početak leta sa sobom je doneo i novu, nimalo prijatnu prognozu vremena koja kaže da će se veoma topla vazdušna masa nad celom Srbijom zadržati i u narednih sedam dana, što znači da se toplotni talas koji je počeo sredinom ove nedelje - nastavlja.

I "Batut" upalio crveni alarm – vreme opasno po zdravlje!

Njegov vrhunac, kako je najavljeno, očekuje se danas i sutra, sa maksimalnim temperaturama od 35 do 40 stepeni Celzijusa. U nedelјu i prvoj polovini naredne sedmice na severu i zapadu Srbije očekuje se manji pad temperature, dok će se na istoku i jugu zemlje maksimalne vrednosti zadržati oko 38 stepeni.

Na, kako je kategorisano, veoma opasno vreme i to pogotovo sutra, upozorio je i Institut za javno zdravlje Srbije “Batut”, koji je crvenom bojom, koja označava veoma opasne vremenske uslove po zdravlje ljudi, označio područja Beograda, Bečeja, Palića, Kikinde, Zrenjanina, Novog Sada, Loznice, Valjeva, Smederevske Palanke i Ćuprije.

Šta aktivira Zakon o upravljanju vanrednim situacijama

Zbog visokih temperatura koje nas, dakle, očekuju i sledeće sedmice, mnogi građani se pitaju da li je moguće uvođenje vanredne situacije? Zakon koji reguliše tu oblast, međutim, ne prepoznaje to da li je u hladu 40, a na asfaltu i više od 50 stepeni Celzijusa, pa da na osnovu toga automatski na snagu stupi odluka o proglašeno vanrednog stanja.

- Zaista, mnogi misle da se vanredna situacija uvodi čim temperatura pređe 40 stepeni Celzijusa, ali to po našem Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, nije tako. Naime, ovaj naš Zakon, za razliku od većine zakona u evropskim zemljama, nije definisao određenu temperaturu kao graničnu za uvođenje vanredne situacije, već se radi o reagovanju ukoliko potraju ekstremne vrućine duže od 15 dana – objašnjavaju naši sagovornici iz nekoliko lokalnih Štabova za vanredne situacije.

Kraće radno vreme, voda ugroženima, cisterne sa vodom u gradovima…

Po pomenutom Zakonu, kako dodaju, osnov za postupanje koje bi dovelo do proglašenja vanredne situacije jeste da dođe do poremećaja u velikom broju lokalnih samouprava.

- Upravo gradovi i opštine koje su ugrožene velikom vrućinom treba da podnesu tu inicijativu. Odluku da se situacija u zemlji proglasi vanrednom donosi Republički štab za vanredne situacije i potom je prosleđuje Vladi Srbije, koja daje “zeleno svetlo” za primenu vanrednih mera koje odmah postaju naredbodavne – preciziraju naši sagovornici.

A te vanredne mere, kako je propisao Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, su:

• Skraćenje radnog vremena za radnike na otvorenom od 11 do 16 časova 
• Promena režima saobraćaja i posebno promena režima prevoza opasnih materija
• Dopremanje pijaće vode ugroženom stanovništvu
• Postavljanje cisterni sa vodom na ključnim mestima u gradovima, odnosno, opštinama

Dakle, na potezu su, i to ako ekstremne vrućine potraju i nakon sedmice koja se završava na kraju ovog meseca, lokalne samouprave u Srbiji. No, inicijativa o proglašenju vanredne situacije koja bi bila upućena Republičkom štabu za vanredne situacije, do sada nikada nije stigla ni iz jednog grada i opštine.

O vanrednoj situaciji se razmišljalo pre 12 godina

To se nije dogodilo ni prošlog leta kada smo imali vremenski nešto kraće toplotne talase, ni pre dve godine kada je tri dana temperatura rasla od 38 do čak 44 stepena, ali ni početkom avgusta 2017. godine, kada je u nekoliko mesta Srbije nekoliko dana za redom temperatura varirala u blizini 40. podeoka na Celzijusovoj skali.

O uvođenju vanredne situacije, praktično, najozbiljnije se razmišljalo pre 12 godina, s obzirom na to da je po vremenskim uslovima to leto najviše odgovaralo ovom, pa je u julu 2012. godine tadašnji saziv Skupštine Grada Novog Sada apelovao, ali ne i poslao zvaničnu inicijativu, na ministra unutrašnjih poslova i načelnika Sektora za vanredne situacije da u Vojvodini bude proglašeno vanredno stanje zbog tropskih vrućina.

Međutim, kada je tada izjavljivao Predrag Marić (1964-2021), načelnik Sektora za vanredne situacije, scenario o uvođenju vanrednih mera “samo se razmatrao”, ali ništa više od toga jer nijedna opština ili grad nisu uputili predlog Republičkom štabu što bi bio osnov za aktiviranje Zakona.

U Banjaluci vanredno zbog prekomerne potrošnje vode

Kako izgleda uvođenje vanredne situacije, primer postoji u komšiluku, u Bosni i Hercegovini. Naime, Štab za vanredne situacije Banjaluke doneo je odluku o proglašenju vanredne situacije na području ovog grada i to sve do 15. jula ali i to isključivo, kako je navedeno – “zbog prekomerne potrošnje vode koja odlazi na bazene i zalivanje bašti”.

U Evropi, pak, primer za vanrednu situaciju zbog visokih temperatura, imamo iz sredine jula 2022. godine, kada je vanredna situacija, nakon izdatog crvenog upozorenja na eksremne vrućine od 40 stepeni, proglašena u Velikoj Britaniji. Tada je, zbog vremena koje je predstavljalo rizik po život, doneta odluka o ograničenju brzina na železničkim linijama, ranijem zatvaranju nekih škola, te posipanju peska na puteve kako bi se smanjilo topljenje asfalta.

Bez vanredne situacije vrede samo saveti lekara

Dok neki grad ili opština, i ako to uopšte urade, ne podnesu predlog državnim organima za sprovođenje vanrednih mera, građanima Srbije ostaje da se tokom ovog tropskog talasa, pridržavaju saveta lekara.

Specijalisti opšte medicine upozoravaju da se u ovim vremenskim uslovima, pre svega, ljudi nikako ne izlažu direktno suncu, da ne izlaze bez preke potrebe napolje od 11 do 18 sati, i da unose što više tečnosti i lagane hrane u organizam.

- Jer najavljene temperature, ali i ove trenutne, mogu biti opasne i dovesti do sunčanice ili toplotnog udara čiji su simptomi mučnina, glavobolja, visoka temperatura, povraćanje, dijareja. Preporučujemo se da se ne izlazi napolje kada je sunce najjače, od 11 do 15 časova, a ako je neophodno izaći, treba se držati hladovine i zaštititi glavu kačketom ili šeširom. Poželjna je svetla, pamučna odeća, a nikako sintetika koja zaustavlja znojenje, što je veoma važno za rashlađivanje organizma. Što više vode, naravno, i bolje više puta po malo jesti, nego unositi jednom više “teške” hrane – osnovni su saveti lekara.

Inače, bez obzira da li će vanredna situacija biti uvedena ili ne, zakonska obaveza poslodavaca čiji radnici rade na otvorenom, kao što su na primer građevinci, jeste da im na ekstremno visokim temperaturama obezbede uslove za rad, što podrazumeva više pauza, obezbeđivanje hlada ili klimatizovanog prostora, do mogućnosti skraćenog radnog vremena.

Srbija Danas/Blic/Autor: Predrag Vujanac/ Preneo: P.S.