ОВО БИ БИО "ОКИДАЧ" ЗА ПРОГЛАШЕЊЕ ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ У СРБИЈИ: И "Батут" упалио црвени аларм - време је ОПАСНО по здравље!

Јучерашњи календарски почетак лета са собом је донео и нову, нимало пријатну прогнозу времена која каже да ће се веома топла ваздушна маса над целом Србијом задржати и у наредних седам дана, што значи да се топлотни талас који је почео средином ове недеље - наставља.

И "Батут" упалио црвени аларм – време опасно по здравље!

Његов врхунац, како је најављено, очекује се данас и сутра, са максималним температурама од 35 до 40 степени Целзијуса. У неделју и првој половини наредне седмице на северу и западу Србије очекује се мањи пад температуре, док ће се на истоку и југу земље максималне вредности задржати око 38 степени.

На, како је категорисано, веома опасно време и то поготово сутра, упозорио је и Институт за јавно здравље Србије “Батут”, који је црвеном бојом, која означава веома опасне временске услове по здравље људи, означио подручја Београда, Бечеја, Палића, Кикинде, Зрењанина, Новог Сада, Лознице, Ваљева, Смедеревске Паланке и Ћуприје.

Шта активира Закон о управљању ванредним ситуацијама

Због високих температура које нас, дакле, очекују и следеће седмице, многи грађани се питају да ли је могуће увођење ванредне ситуације? Закон који регулише ту област, међутим, не препознаје то да ли је у хладу 40, а на асфалту и више од 50 степени Целзијуса, па да на основу тога аутоматски на снагу ступи одлука о проглашено ванредног стања.

- Заиста, многи мисле да се ванредна ситуација уводи чим температура пређе 40 степени Целзијуса, али то по нашем Закону о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, није тако. Наиме, овај наш Закон, за разлику од већине закона у европским земљама, није дефинисао одређену температуру као граничну за увођење ванредне ситуације, већ се ради о реаговању уколико потрају екстремне врућине дуже од 15 дана – објашњавају наши саговорници из неколико локалних Штабова за ванредне ситуације.

Краће радно време, вода угроженима, цистерне са водом у градовима…

По поменутом Закону, како додају, основ за поступање које би довело до проглашења ванредне ситуације јесте да дође до поремећаја у великом броју локалних самоуправа.

- Управо градови и општине које су угрожене великом врућином треба да поднесу ту иницијативу. Одлуку да се ситуација у земљи прогласи ванредном доноси Републички штаб за ванредне ситуације и потом је прослеђује Влади Србије, која даје “зелено светло” за примену ванредних мера које одмах постају наредбодавне – прецизирају наши саговорници.

А те ванредне мере, како је прописао Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, су:

• Скраћење радног времена за раднике на отвореном од 11 до 16 часова 
• Промена режима саобраћаја и посебно промена режима превоза опасних материја
• Допремање пијаће воде угроженом становништву
• Постављање цистерни са водом на кључним местима у градовима, односно, општинама

Дакле, на потезу су, и то ако екстремне врућине потрају и након седмице која се завршава на крају овог месеца, локалне самоуправе у Србији. Но, иницијатива о проглашењу ванредне ситуације која би била упућена Републичком штабу за ванредне ситуације, до сада никада није стигла ни из једног града и општине.

О ванредној ситуацији се размишљало пре 12 година

То се није догодило ни прошлог лета када смо имали временски нешто краће топлотне таласе, ни пре две године када је три дана температура расла од 38 до чак 44 степена, али ни почетком августа 2017. године, када је у неколико места Србије неколико дана за редом температура варирала у близини 40. подеока на Целзијусовој скали.

О увођењу ванредне ситуације, практично, најозбиљније се размишљало пре 12 година, с обзиром на то да је по временским условима то лето највише одговарало овом, па је у јулу 2012. године тадашњи сазив Скупштине Града Новог Сада апеловао, али не и послао званичну иницијативу, на министра унутрашњих послова и начелника Сектора за ванредне ситуације да у Војводини буде проглашено ванредно стање због тропских врућина.

Међутим, када је тада изјављивао Предраг Марић (1964-2021), начелник Сектора за ванредне ситуације, сценарио о увођењу ванредних мера “само се разматрао”, али ништа више од тога јер ниједна општина или град нису упутили предлог Републичком штабу што би био основ за активирање Закона.

У Бањалуци ванредно због прекомерне потрошње воде

Како изгледа увођење ванредне ситуације, пример постоји у комшилуку, у Босни и Херцеговини. Наиме, Штаб за ванредне ситуације Бањалуке донео је одлуку о проглашењу ванредне ситуације на подручју овог града и то све до 15. јула али и то искључиво, како је наведено – “због прекомерне потрошње воде која одлази на базене и заливање башти”.

У Европи, пак, пример за ванредну ситуацију због високих температура, имамо из средине јула 2022. године, када је ванредна ситуација, након издатог црвеног упозорења на ексремне врућине од 40 степени, проглашена у Великој Британији. Тада је, због времена које је представљало ризик по живот, донета одлука о ограничењу брзина на железничким линијама, ранијем затварању неких школа, те посипању песка на путеве како би се смањило топљење асфалта.

Без ванредне ситуације вреде само савети лекара

Док неки град или општина, и ако то уопште ураде, не поднесу предлог државним органима за спровођење ванредних мера, грађанима Србије остаје да се током овог тропског таласа, придржавају савета лекара.

Специјалисти опште медицине упозоравају да се у овим временским условима, пре свега, људи никако не излажу директно сунцу, да не излазе без преке потребе напоље од 11 до 18 сати, и да уносе што више течности и лагане хране у организам.

- Јер најављене температуре, али и ове тренутне, могу бити опасне и довести до сунчанице или топлотног удара чији су симптоми мучнина, главобоља, висока температура, повраћање, дијареја. Препоручујемо се да се не излази напоље када је сунце најјаче, од 11 до 15 часова, а ако је неопходно изаћи, треба се држати хладовине и заштитити главу качкетом или шеширом. Пожељна је светла, памучна одећа, а никако синтетика која зауставља знојење, што је веома важно за расхлађивање организма. Што више воде, наравно, и боље више пута по мало јести, него уносити једном више “тешке” хране – основни су савети лекара.

Иначе, без обзира да ли ће ванредна ситуација бити уведена или не, законска обавеза послодаваца чији радници раде на отвореном, као што су на пример грађевинци, јесте да им на екстремно високим температурама обезбеде услове за рад, што подразумева више пауза, обезбеђивање хлада или климатизованог простора, до могућности скраћеног радног времена.

Србија Данас/Блиц/Аутор: Предраг Вујанац/ Пренео: П.С.