PAKAO U SRBIJI: Da biste se zaštitili od velikih vrućina ove stvari MORATE obavezno nositi sa sobom
Iako većina vas voli leto i uživa u svemu što ono pruža, ovo godišnje doba zna da bude u posebnim momentima i opasno za sve nas
Temperatura ove nedelje biće prave letnje, preko 30 stepeni. Idealna za kupanje na bazenima, moru, uživanje u hladovini …ali šta kada vam to nije moguće, jer imate obaveze, radite i slično?
SRBIJU NAZVAO FAŠISTIČKOM DRŽAVOM: Predložena mera psihijatriskog lečenja, muškarac pravio haos u Jutarnjem programu RTS-a (VIDEO)
REŠENJA TESTA IZ MATEMATIKE: Ministarstvo objavilo ključ
Uručena tradicionalna nagrada Telekom Srbija studentu Fakulteta likovnih umetnosti
Onda ove paklene vrućine nikako ne prijaju. Znate kako biste proveli dan da ste slobodni, pa vas to sigurno dodatno deprimira, ali verujemo da ste već na to negde navikli pa željno iščekujete vikende da skroz udovoljite svojim čulima.
Iako većina vas voli leto i uživa u svemu što ono pruža, ovo godišnje doba zna da bude u posebnim momentima i opasno za sve nas. Posebno prilikom obavljanja svakodnevnih obaveza.
Kada ste na kupanju, verujemo da ne treba da vas podsećamo da ste više u vodi nego na suncu, da se mažete obavezno zaštitnim faktorom, da pijete dosta tečnosti i izbegnete sunčanje u periodu od 11 do 15 časova.
Međutim, šta kada ste van kupališta, kako da se zaštitite od neželjenih posledica visokih temperatura i sunca?
Uticaj visoke temperature na organizam
Visoke temperature najnegativnije deluju na sistem za disanje hroničnih bolesnika i decu. Na vrućini se krvni sudovi šire, čime se snižava pritisak, menja se i zgrušavanje krvi pa zbog česte dehidracije dolazi do lokalne tromboze, a noge natiču jer tečnost zaostaje u donjim delovima tela.
Kod naglih promena temperature može doći do infarkta, a UV zračenje može na koži prouzrokovati opekotine, rak kože i prebrzo starenje kože zbog njenog isušivanja te slabljenje imunog sistema. Manjak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i prouzrokovati stvaranje bubrežnih kamenaca. Ako je temperatura tela slična temperaturi vazduha, ono se hladi isparavanjem, što može promeniti srčani ritam i prouzrokovati dehidrataciju i grčeve.
Ukoliko ostajete u svom domu, što je i preporučljivo posebno od 10h do 17h., naravno ukoliko ste u mogućnosti, bitno je da održite svežinu u svom domu. Sobna temperatura bi trebalo da je ispod 32°C u toku dana i ispod 24°C tokom noći. Prostorije u kojima boravite treba provetravati tokom noći, a danju zatvoriti prozore i spustiti zaštitne roletne.
Ukoliko ipak morate biti van svog doma, izbegavajte težak fizički rad tokom najtoplijeg dela dana. Tokom rada je preporučljivo da pravite češće i kraće pauze da bi ste se osvežili. Obavezno unosite dovoljne količine tečnosti i ne čekajte da osetite žeđ.
Zato je veoma bitno da sa sobom uvek imate vodu za piće. Izbegavajte alkohol, gazirane, zašećerene i previše rashlađene napitke i ne preterujte sa unosom napitaka koji sadrže kofein.
Jedite češće manje obilne, lagane obroke. Preporučeno je da jedete dovoljno svežeg, dobro opranog voća i povrća, a da izbegavate masnu i začinjenu hranu, suhomesnate proizvode, kao i slatkiše.
Naravno, i vaša odeća mora da bude u skladu sa visokim temperaturama pa je savet da oblačite svetlu, komotnu odeću od prirodnih materijala nosite šešire širokog oboda i sunčane naočare i obavezno koristite zaštitne kreme za sunčanje širokog spektra.
