PATRIJARH PAVLE DELIO JE KLUPU SA NAŠIM POZNATIM KNJIŽEVNIKOM: Voleo je da peva i imao jednu želju kao mali
Patrijarha Pavla su svi voleli.
Njegovu blagost i spokoj kojim je zračio prosto je svakom čoveku unosila mir u srce i dušu.
Njegove poučne poruke i dan danas se izgovaraju, prepričava se njegov način življenja sa divljenjem i mnogi se vode njegovim savetima kroz život.
Iako se o njemu dosta znalo, o njegovoj skromnosti, o istim cipelama koje je nosio godinama i i slično postoje neke informacije koje mnogi nisu ni čuli.
Jedna od njih jeste da je patrijarh Pavle nekada davno u istoj klupi u gimnaziji u Tuzli sedeo sa našim poznatim piscem Mešom Selimovićem.
Takođe, koliko je patrijarh bio spreman da sve da za narod i ljude i koliko je njegovo srce bilo veliko svedoči i informacija da je dok je kao vaspitač radio u Banji Koviljači, iz ledene vode spasao dečaka koji se davio. Sve bi to bilo u redu, da kao posledicu tog poduhvata nije dobio smrtonosnu tuberkulozu, ali je uspeo da se oporavi i doživi duboku starost.
Svoje ordenje i pisana dela, koja imaju neprocenjivu vrednost i meri se milionima evra ostavio je na raspolaganju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a potomcima svog brata, kao najbližim srodnicima, ostavio je samo budilnik i sat.
Imao je izuzetan dar za pevanje, uživao je u višeglasnom pojanju duhovnih pesama i uvek je rado pevao. Kao mali, imao je želju da bude lekar.
