ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ДЕЛИО ЈЕ КЛУПУ СА НАШИМ ПОЗНАТИМ КЊИЖЕВНИКОМ: Волео је да пева и имао једну жељу као мали

Његову благост и спокој којим је зрачио просто је сваком човеку уносила мир у срце и душу.

Његове поучне поруке и дан данас се изговарају, препричава се његов начин живљења са дивљењем и многи се воде његовим саветима кроз живот.

Иако се о њему доста знало, о његовој скромности, о истим ципелама које је носио годинама и и слично постоје неке информације које многи нису ни чули.

Једна од њих јесте да је патријарх Павле некада давно у истој клупи у гимназији у Тузли седео са нашим познатим писцем Мешом Селимовићем.

Такође, колико је патријарх био спреман да све да за народ и људе и колико је његово срце било велико сведочи и информација да је док је као васпитач радио у Бањи Ковиљачи, из ледене воде спасао дечака који се давио. Све би то било у реду, да као последицу тог подухвата није добио смртоносну туберкулозу, али је успео да се опорави и доживи дубоку старост.

Своје ордење и писана дела, која имају непроцењиву вредност и мери се милионима евра оставио је на располагању Српској православној цркви, а потомцима свог брата, као најближим сродницима, оставио је само будилник и сат.

Имао је изузетан дар за певање, уживао је у вишегласном појању духовних песама и увек је радо певао. Као мали, имао је жељу да буде лекар.