Poljoprivreda sve više ugrožena
Osiguranje u poljoprivredi je dugo bilo zapostavljeno od strane ratara, retko ko se osiguravao i iz ugla osiguravača, ali i države, bilo je na ivici isplativosti.
Na sreću, farmeri počinju da shvataju da se klima ubrzano menja, da su npr prolećni mrazevi, poplave u ovo doba godine ili jake oluje praćene gradom postale uobičajena pojava na ovim prostorima. Sve više je onih onih kojih shvataju da je jedina prava zaštita polisa osiguranja i situacija sa osiguranjem u toj oblasti ide na bolje. Sporo, ali se popravlja. Nisu to rezultati kojima bi mogli da se pohvalimo – ni ratari jer oni trpe najveće gubitke, ni država kojoj bi poljoprivreda trebalo da bude jedan od glavnih izvoznih aduta.
- Ukupno gledano, kod nas je osigurano skoro 15% obradivih površina i oko 5% stočnog fonda. Za zaštitu u vidu polise osiguranja odlučuje se 5% individualnih proizvođača, što je rast u odnosu na raniji period. Problem je što je u njihovom posedu čak oko 80% obradivih površina. Za osiguranje se češće odlučuju pravna lica, ali je u njihovom vlasništvu samo oko 15% obradivih površina, kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.
Šta poljoprivrednik dobija ako osigura imanje?
- Sa polisom osiguranja, poljoprivrednik može da bude siguran da će mu šteta biti nadoknađena i da će u najkraćem roku moći da nastavi da obrađuje zemlju i da zarađuje za život. Naša osiguravajuća društva nude nekoliko različitih polisa za osiguranje poljoprivrede. Osnovna je klasično osiguranje od grada, požara i groma i nju poseduje 90% osiguranih ratara. Na žalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a ti su rizici sve češći i nanose gubitke na više godina.
Da li je cena osiguranja ta koja “odbija” ratare da se osiguraju?
- Hektar zemljišta pod nekom poljoprivrednom kulturom se osigurava za 3-5% vrednosti onoga što može da se zaradi. Visina premije, kao i visina sume osiguranja mogu da variraju, u zavisnosti od toga da li je i koliko određeno područje rizično. Treba podsetiti i na to da država subvencioniše premiju osiguranja, za registrovana poljoprivredna gazdinstva sa 40, a u moravičkom, zlatiborskom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu sa čak 70 posto. Lokalne samouprave mogu da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve, a da se prilikom kupovine polise plati samo 5% na ime poreza.
Nepogoda ili poplave su u stanju da umanje rod pšenice, kukuruza, suncokreta ili drugih kultura za više od 50 procenata. Dodatni problem je rod za naredne godine, u smislu količine i kvaliteta ploda, jer elementarna nepogoda negativno utiče na kvalitet zemljišta. Država nas godinama podseća na to da nas mnogo novca, kojeg nemamo, deli od toga da možemo da kažemo da je Srbija bezbedna od nepogoda. Čini se, dodaje Jovanović, da jedini odgovor nudi polisa osiguranja, jer se samo uz nju rizik prebacuje na drugog, u ovom slučaju na osiguravajuće društvo i zato što samo polisa garantuje da će uloženo, u slučaju štete, biti nadoknađeno.
