Пољопривреда све више угрожена
Осигурање у пољопривреди је дуго било запостављено од стране ратара, ретко ко се осигуравао и из угла осигуравача, али и државе, било је на ивици исплативости.
На срећу, фармери почињу да схватају да се клима убрзано мења, да су нпр пролећни мразеви, поплаве у ово доба године или јаке олује праћене градом постале уобичајена појава на овим просторима. Све више је оних оних којих схватају да је једина права заштита полиса осигурања и ситуација са осигурањем у тој области иде на боље. Споро, али се поправља. Нису то резултати којима би могли да се похвалимо – ни ратари јер они трпе највеће губитке, ни држава којој би пољопривреда требало да буде један од главних извозних адута.
- Укупно гледано, код нас је осигурано скоро 15% обрадивих површина и око 5% сточног фонда. За заштиту у виду полисе осигурања одлучује се 5% индивидуалних произвођача, што је раст у односу на ранији период. Проблем је што је у њиховом поседу чак око 80% обрадивих површина. За осигурање се чешће одлучују правна лица, али је у њиховом власништву само око 15% обрадивих површина, каже генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић.
Шта пољопривредник добија ако осигура имање?
- Са полисом осигурања, пољопривредник може да буде сигуран да ће му штета бити надокнађена и да ће у најкраћем року моћи да настави да обрађује земљу и да зарађује за живот. Наша осигуравајућа друштва нуде неколико различитих полиса за осигурање пољопривреде. Основна је класично осигурање од града, пожара и грома и њу поседује 90% осигураних ратара. На жалост, много мање је пољопривреда осигурана од олује, јесењег или пролећног мраза, поплаве или губитка количине и квалитета плода, а ти су ризици све чешћи и наносе губитке на више година.
Да ли је цена осигурања та која “одбија” ратаре да се осигурају?
- Хектар земљишта под неком пољопривредном културом се осигурава за 3-5% вредности онога што може да се заради. Висина премије, као и висина суме осигурања могу да варирају, у зависности од тога да ли је и колико одређено подручје ризично. Треба подсетити и на то да држава субвенционише премију осигурања, за регистрована пољопривредна газдинства са 40, а у моравичком, златиборском, колубарском, подунавском и шумадијском округу са чак 70 посто. Локалне самоуправе могу да регресирају премију и учине је још јефтинијом или бесплатном. Осигуравачи су омогућили да се премија плати после жетве, а да се приликом куповине полисе плати само 5% на име пореза.
Непогода или поплаве су у стању да умање род пшенице, кукуруза, сунцокрета или других култура за више од 50 процената. Додатни проблем је род за наредне године, у смислу количине и квалитета плода, јер елементарна непогода негативно утиче на квалитет земљишта. Држава нас годинама подсећа на то да нас много новца, којег немамо, дели од тога да можемо да кажемо да је Србија безбедна од непогода. Чини се, додаје Јовановић, да једини одговор нуди полиса осигурања, јер се само уз њу ризик пребацује на другог, у овом случају на осигуравајуће друштво и зато што само полиса гарантује да ће уложено, у случају штете, бити надокнађено.
