POZDRAV IZ HERAКLEJE, ANTIČКOG GRADA КOD BITOLJA: Muzej na otvorenom čudesnih mozaika

Retki su ljudi koji dođu u Bitolj, drugi po veličini grad u Makedoniji a da ne posete njegovu najveću turističku i istorijsku znamenitost – Herakleju Linkestis, antički grad,  koji je ime dobio po grčkom mitološkom gradu Herakleju. 

Nalazi se na južnom izlazu iz konzulskog grada, desno od magistralnog puta za Grčku, na padinama brda na kojem se, samo 300 metara dalje nalazi Srpsko vojničko groblje, druga najznačajnija istorijska znamenitost Bitolja.

Volite ŽIVOT NA SELU? Ova mesta u Srbiji poklanjaju kuće parovima, postoji samo JEDAN USLOV

Herakleja se smatra za jedan od najočuvanijih i najlepših antičkih gradova na Balkanskom poluostrvu. Ima sve ono što nalazimo u najrazvijenijim centrima tog doba: gradske zidove, ostatke palača, amfiteatar, svetilište sa oltarom, portik, kupatila, kolonade, gradski vodovod, tržnicu, zatvor, ćelije za gladijatore...A najveći utisak na arheologe i obične turiste ostavljaju veličanstveni mozaici sa geometrijskim motivima, motivima životinja i biljaka i prikazom raja  koji se prostiru na više stotina kvadratnih metara, u nekoliko velikih dvorana a očuvani su kao da su rađeni pre dve i po decenije a ne pre skoro dva milenijuma.

Zvanična istorija, koju posetiocima kazuju tamošnji kustosi i enciklopedije,  kaže da je grad osnovan u četvrtom veku pre nove ere, u predrimskom periodu, kada je ovim krajevima vladao makedonski kralj Filip drugi. Ekspanziju doživljava u drugom veku, nakon što grad i Makedoniju osvajaju Rimljani.  Pod rimskim carstvom Herakleja je bila jedan od najvažnijih trgovačkih centara na putu između Drača u Albaniji i Кonstantinopolja. I uz Stobi kod Velesa najveći makedonski grad. 

Sredinom petog veka grad se u dva navrata nalazio pod opsadom Gota i Vizigota, koji su ga oba puta zauzeli i opustošili, što je zaustavilo njegov razvoj. Navodno, u drugom pohodu iz 472. godine, koji je predvodio Teodorik Veliki,  grad je potpuno razoren, a obnovljen je tek početkom sledećeg veka.

Moćno! Ovako vežbaju pripadnici jedne od NAJELITNIJIH JEDINICA Vojske Srbije (FOTO/VIDEO)

Taman što je grad „stao na noge“, sredinom šestog veka, našao se na udaru Avara i Slovena, koji su u pljačkaškim pohodima sa leve obale Dunava stizali do Drača i Soluna. U jednom od tih upada grad je zauzet i toliko razoren da je ubrzo ostao bez stanovništva i potpuno zamro.

Grčka verzija istorije grada razlikuje se od makedonske utoliko što tvrdi da je Filip drugi bio njihov kralj. Po Grcima, Herakleja je bila njihovo pogranično utvrđenje, na granici između grčkog i barbarskog (negrčkog) sveta.

Noviji srpski istoričari koji zagovaraju teoriju po kojoj su Srbi starosedeoci Balkana, smatraju da je Herakleja, kao i Bitolj, drevni srpski grad, koji su okupirali Rimljani, tako da nije bilo nikake opsade grada i pustošenja od strane Slovena.  

NAJVREDNIJA SRPSKA RELIKVIJA u rukama Hrvata: Dokument pisan RUKOM SVETOG SAVE pronađen u Zagrebu!

Sve vreme našeg boravka u ovom istinskom hramu istorije, između pristalica srpske verzije istorije i strpljivog kustosa trajala je rasprava, koja je u pojedinim trenucima bila i pomalo neprijatna. Moji saputnici su dokazivali da je u pitanju drevni srpski grad, dok ih je kustos dobronamerno ubeđivao da pričaju gluposti. Raspravu je završio rezigniranom konstatacijom da su i Srbi i Makedonci istorijski megalomani, koji se previše bave prošlošću i da u krajnjem slučaju nije ni važno ko je osnovao Herakleju, već kakva budućnost očekuje naše dve zemlje.

Ono u čemu se svi slažu jeste da je amfiteatar sa tri kaveza za zveri i ćelije iz kojih su u amfiteatar izvodili gladijatore sagradio rimski car Hadrijan i da je od četvrtog do šestog veka, kada dolazi do propasti grada, Herakleja bila važan hrišćanski centar i sedište episkopije. O tome svedoče očuvani ostaci ranohrišćanskih bogomolja Male bazilike, Episkopalne crkve (koju nazivaju i Velika bazilika), Bazilika kod groblja, kao i zapis iz koncilskih dokumenata da je episkop Evagrius iz Herakleje učestvovao na Sardikanskom saboru u Sofiji 343. godine. 

Zanimljivo je da je Herakleja vekovima bila zartrpana, prva manja iskopavanja izvršena su uoči Drugog svetskog rata, kada je Otkrivena Mala bazilika, a značajnija iskopavanja vršena su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Od osamostaljivanja Makedonije iskopavanja, zbog nedostatka sredstava, sporo napreduju ali i ono što je do sada iskopani i konzervirano deluje impresivno.

Ono što nas je impresioniralo koliko i mozaici to je savršena akustičnost koja vlada u amfiteatru. Кad stanate na sred amfiteatra i progovorite glas se o tribine odbija tom snagom da publici koja je u antičkom gradu gledala pozorišne predstave i krvave borbe sa lavovima ozvučenje nije bilo potrebno. Profesorica ruskog jezika koja je sa nama putovala je to iskoristila da održi manji koncert, pevajući splet ruskih pesama.