ПОЗДРАВ ИЗ ХЕРАКЛЕЈЕ, АНТИЧКОГ ГРАДА КОД БИТОЉА: Музеј на отвореном чудесних мозаика

Ретки су људи који дођу у Битољ, други по величини град у Македонији а да не посете његову највећу туристичку и историјску знаменитост – Хераклеју Линкестис, антички град,  који је име добио по грчком митолошком граду Хераклеју. 

Налази се на јужном излазу из конзулског града, десно од магистралног пута за Грчку, на падинама брда на којем се, само 300 метара даље налази Српско војничко гробље, друга најзначајнија историјска знаменитост Битоља.

Волите ЖИВОТ НА СЕЛУ? Ова места у Србији поклањају куће паровима, постоји само ЈЕДАН УСЛОВ

Хераклеја се сматра за један од најочуванијих и најлепших античких градова на Балканском полуострву. Има све оно што налазимо у најразвијенијим центрима тог доба: градске зидове, остатке палача, амфитеатар, светилиште са олтаром, портик, купатила, колонаде, градски водовод, тржницу, затвор, ћелије за гладијаторе...А највећи утисак на археологе и обичне туристе остављају величанствени мозаици са геометријским мотивима, мотивима животиња и биљака и приказом раја  који се простиру на више стотина квадратних метара, у неколико великих дворана а очувани су као да су рађени пре две и по деценије а не пре скоро два миленијума.

Званична историја, коју посетиоцима казују тамошњи кустоси и енциклопедије,  каже да је град основан у четвртом веку пре нове ере, у предримском периоду, када је овим крајевима владао македонски краљ Филип други. Експанзију доживљава у другом веку, након што град и Македонију освајају Римљани.  Под римским царством Хераклеја је била један од најважнијих трговачких центара на путу између Драча у Албанији и Константинопоља. И уз Стоби код Велеса највећи македонски град. 

Средином петог века град се у два наврата налазио под опсадом Гота и Визигота, који су га оба пута заузели и опустошили, што је зауставило његов развој. Наводно, у другом походу из 472. године, који је предводио Теодорик Велики,  град је потпуно разорен, а обновљен је тек почетком следећег века.

Моћно! Овако вежбају припадници једне од НАЈЕЛИТНИЈИХ ЈЕДИНИЦА Војске Србије (ФОТО/ВИДЕО)

Таман што је град „стао на ноге“, средином шестог века, нашао се на удару Авара и Словена, који су у пљачкашким походима са леве обале Дунава стизали до Драча и Солуна. У једном од тих упада град је заузет и толико разорен да је убрзо остао без становништва и потпуно замро.

Грчка верзија историје града разликује се од македонске утолико што тврди да је Филип други био њихов краљ. По Грцима, Хераклеја је била њихово погранично утврђење, на граници између грчког и барбарског (негрчког) света.

Новији српски историчари који заговарају теорију по којој су Срби староседеоци Балкана, сматрају да је Хераклеја, као и Битољ, древни српски град, који су окупирали Римљани, тако да није било никаке опсаде града и пустошења од стране Словена.  

НАЈВРЕДНИЈА СРПСКА РЕЛИКВИЈА у рукама Хрвата: Документ писан РУКОМ СВЕТОГ САВЕ пронађен у Загребу!

Све време нашег боравка у овом истинском храму историје, између присталица српске верзије историје и стрпљивог кустоса трајала је расправа, која је у појединим тренуцима била и помало непријатна. Моји сапутници су доказивали да је у питању древни српски град, док их је кустос добронамерно убеђивао да причају глупости. Расправу је завршио резигнираном констатацијом да су и Срби и Македонци историјски мегаломани, који се превише баве прошлошћу и да у крајњем случају није ни важно ко је основао Хераклеју, већ каква будућност очекује наше две земље.

Оно у чему се сви слажу јесте да је амфитеатар са три кавеза за звери и ћелије из којих су у амфитеатар изводили гладијаторе саградио римски цар Хадријан и да је од четвртог до шестог века, када долази до пропасти града, Хераклеја била важан хришћански центар и седиште епископије. О томе сведоче очувани остаци ранохришћанских богомоља Мале базилике, Епископалне цркве (коју називају и Велика базилика), Базилика код гробља, као и запис из концилских докумената да је епископ Евагриус из Хераклеје учествовао на Сардиканском сабору у Софији 343. године. 

Занимљиво је да је Хераклеја вековима била зартрпана, прва мања ископавања извршена су уочи Другог светског рата, када је Откривена Мала базилика, а значајнија ископавања вршена су шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Од осамостаљивања Македоније ископавања, због недостатка средстава, споро напредују али и оно што је до сада ископани и конзервирано делује импресивно.

Оно што нас је импресионирало колико и мозаици то је савршена акустичност која влада у амфитеатру. Кад станате на сред амфитеатра и проговорите глас се о трибине одбија том снагом да публици која је у античком граду гледала позоришне представе и крваве борбе са лавовима озвучење није било потребно. Професорица руског језика која је са нама путовала је то искористила да одржи мањи концерт, певајући сплет руских песама.