PRAVAC U KOJEM ĆE SE KRETATI VAKCINACIJA TREĆOM DOZOM: Prvo najstariji građani Srbije, posle njih idu ove grupacije
Konačan stav trebalo bi da bude poznat 1. avgusta
Treća doza vakcine, prvo za hronično obolele, starije od 65 godina, i one koji nisu razvili imuni odgovor posle prve dve ampule, što pre, a svakako pre septembra - pravac je u kojem se razmišlja u Nacionalnom telu za imunizaciju (NITAG).
KRIZNI ŠTAB ZASEDA POSLE DUŽEG VREMENA: Na stolu su dve teme, da li nam preti novo pooštravanje mera
NE MOŽEMO IZBEĆI ČETVRTI TALAS KORONE: Oglasili se iz Ministarstva zdravlja - evo koliko smo daleko do kolektivnog imuniteta
ALARMANTNO UPOZORENJE DR ADŽIĆ VUKIČEVIĆ: Otkrila koliko još epidemija može trajati i koji soj najviše zabrinjava struku
Konačan stav trebalo bi da bude poznat 1. avgusta, kada bi o trećoj dozi trebalo da se izjasni Krizni štab, i to na osnovu analiza i preporuke koje će mu NITAG dostaviti do 23. jula.
Ni ovim kursem, iako se u svetu već počinje sa dodatnom dozom vakcine, Srbija neće mnogo dobiti, ukoliko se ne nađe model da se omasovi vakcinacija, koja je i pored stalno dostupnih vakcina, stigla svega do 40 odsto zaštićenih u opštoj populaciji. Samo će se pojačati sigurnost najugroženijih kategorija, ali će nam kolektivna zaštita ostati unutar iste grupe stanovništva.
To dodatno zabrinjava infektologe, jer će veliki rezervoar nevakcinisanih dodatno pomoći delta soju, koji je već pokazao da je gotovo tri puta brži od izvornog, da se širi bez prepreka.
Očekuje se da NIGAT preporuči i model vakcinacije - da li će treća doza biti ista kao prve dve ili različita. SZO još nije zvanično dala nikakvu smernicu, ali su se zemlje koje su već započele sa davanjem buster doze, naročito posle iskustva da jedan broj starijih od 65 godina nije razvio imuni odgovor posle dve doze "sinofarma", odlučile da treća doza nude RNK vakcina, kakve su "fajzer" i "moderna" (nema je u Srbiji).
Još se čekaju rezultati ispitivanja, na osnovu kojih će možda dve početne projekcije: da se treća doza prima devet do 12 meseci posle druge doze, ili da se posle godinu dana ponovo primaju dve doze vakcine, biti revidirane.
Nije veliki broj zemalja počeo sa davanjem buster doze, ali se već prave zaokreti u modelu. Tako su, recimo, Bahrein i UAE počeli sa davanjem treće doze "sinofarma" i to starijima kod kojih se nije razvio zadovoljavajući nivo antiteta, a sada svima daju dodatnu dozu "fajzera".
U Srbiji će odluka o trećoj dozi biti doneta na osnovu studija i zvaničnih uputstava proizvođača, ali se ne isključuje mogućnost kombinovanja vakcina, koju je kao najbolji model, što su još na samom startu imunizacije predlagali najpre epidemiolog dr Radmilo Petrović, a zatim i dr Milanko Šekler iz Veterinarskog instituta u Kraljevu.
- Uvek je bolje kombinovati različite vakcine, ako je moguće sa različitim sojevima, a ako nije moguće, onda sa različitim platformama. Još u martu sam predlagao da se za one koji su primili vakcinu i dokazano bili areaktivni dozvoli i treća doza - kaže Šekler.
Prema onome što se dosad zna, treća doza mogla bi da bude i vektorska vakcina, kakav je recimo "sputnjik V".
- Ubeđen sam da oni koji su primili "sinofarm" sada treba da prime vektorsku platformu, potrebna je samo jedna, ne dve doze, ali nemam dokaz - navodi Šekler.
Epidemiološku situaciju i presek vakcinacije razmatraće danas i Krizni štab, a sednica je zakazana za 15. časova.
Nastupajući delta virus smanjuje efikasnost vakcina, koje ipak sprečavaju većinu ozbiljnih oblika kovida 19. Efikasnost "Fajzerove" vakcine, kako su pokazale prve studije, smanjena je protiv zaraze na 80 do 90 odsto, a "Astra Zenekine" na 60 do 65 odsto. Iako je sa deltom veća opasnost da se zaraze i potpuno vakcinisani, "fajzer", ipak, pruža zaštitu od najtežih oblika u 96% slučajeva, a "astra zeneka" kod oko 92 odsto.
- Građani koji posle preležane infekcije koronom imaju tegobe od ponedeljka mogu na portalu e-zdravlje da urade test samoprocene i saznaju da li postoji potreba za odlaskom kod lekara - objasnio je direktor Infektivne klinike UKCS dr Goran Stevanović.
- Praktično, ne postoji organ ili sistem koji ne pokazuje neke tegobe posle korone. Sad treba videti da li su to sve baš posledice kovida i to je jedan od razloga zašto smo inicirali test samoprocene. Takođe, da bismo mogli da napravimo uvid u situaciju i vidimo koje su i koje bi mogle da budu posledice, a šta nema nikakve veze sa koronom - kaže dr Stevanović.
U očekivanju četvrtog talasa korone, u Hrvatskoj se razmišlja o uvođenju obaveznog vakcinisanja, a više od dve trećine poslanika Hrvatskog sabora to bi u ovom času prihvatilo. Do sada se za vakcinisanje nije prijavio očekivani broj građana, u nekim mestima je manje od 50 odsto vakcinisanih i epidemiolozi se boje jeseni. U ovom času vakcine ima više nego dovoljno, a gotovo milion doza čeka da se iskoristi.
Premijer Plenković u više je navrata apelovao da se građani vakcinišu, ali kako to nije donelo rešenje, sada je opcija obaveznog vakcinisanja sasvim realna. Protivnici vakcinisanja tvrde da su time ugrožena ljudska prava, ali epidemiolozi kažu da to nije tačno. Novi talas ugrozio bi hrvatsku ekonomiju do te mere da bi posledice bile tragične, a jedino je rešenje da do jeseni bude vakcinisano najmanje 70 odsto stanovnika.
