ПРАВАЦ У КОЈЕМ ЋЕ СЕ КРЕТАТИ ВАКЦИНАЦИЈА ТРЕЋОМ ДОЗОМ: Прво најстарији грађани Србије, после њих иду ове групације
Коначан став требало би да буде познат 1. августа
Трећа доза вакцине, прво за хронично оболеле, старије од 65 година, и оне који нису развили имуни одговор после прве две ампуле, што пре, а свакако пре септембра - правац је у којем се размишља у Националном телу за имунизацију (НИТАГ).
КРИЗНИ ШТАБ ЗАСЕДА ПОСЛЕ ДУЖЕГ ВРЕМЕНА: На столу су две теме, да ли нам прети ново пооштравање мера
НЕ МОЖЕМО ИЗБЕЋИ ЧЕТВРТИ ТАЛАС КОРОНЕ: Огласили се из Министарства здравља - ево колико смо далеко до колективног имунитета
АЛАРМАНТНО УПОЗОРЕЊЕ ДР АЏИЋ ВУКИЧЕВИЋ: Открила колико још епидемија може трајати и који сој највише забрињава струку
Коначан став требало би да буде познат 1. августа, када би о трећој дози требало да се изјасни Кризни штаб, и то на основу анализа и препоруке које ће му НИТАГ доставити до 23. јула.
Ни овим курсем, иако се у свету већ почиње са додатном дозом вакцине, Србија неће много добити, уколико се не нађе модел да се омасови вакцинација, која је и поред стално доступних вакцина, стигла свега до 40 одсто заштићених у општој популацији. Само ће се појачати сигурност најугроженијих категорија, али ће нам колективна заштита остати унутар исте групе становништва.
То додатно забрињава инфектологе, јер ће велики резервоар невакцинисаних додатно помоћи делта соју, који је већ показао да је готово три пута бржи од изворног, да се шири без препрека.
Очекује се да НИГАТ препоручи и модел вакцинације - да ли ће трећа доза бити иста као прве две или различита. СЗО још није званично дала никакву смерницу, али су се земље које су већ започеле са давањем бустер дозе, нарочито после искуства да један број старијих од 65 година није развио имуни одговор после две дозе "синофарма", одлучиле да трећа доза нуде РНК вакцина, какве су "фајзер" и "модерна" (нема је у Србији).
Још се чекају резултати испитивања, на основу којих ће можда две почетне пројекције: да се трећа доза прима девет до 12 месеци после друге дозе, или да се после годину дана поново примају две дозе вакцине, бити ревидиране.
Није велики број земаља почео са давањем бустер дозе, али се већ праве заокрети у моделу. Тако су, рецимо, Бахреин и УАЕ почели са давањем треће дозе "синофарма" и то старијима код којих се није развио задовољавајући ниво антитета, а сада свима дају додатну дозу "фајзера".
У Србији ће одлука о трећој дози бити донета на основу студија и званичних упутстава произвођача, али се не искључује могућност комбиновања вакцина, коју је као најбољи модел, што су још на самом старту имунизације предлагали најпре епидемиолог др Радмило Петровић, а затим и др Миланко Шеклер из Ветеринарског института у Краљеву.
- Увек је боље комбиновати различите вакцине, ако је могуће са различитим сојевима, а ако није могуће, онда са различитим платформама. Још у марту сам предлагао да се за оне који су примили вакцину и доказано били ареактивни дозволи и трећа доза - каже Шеклер.
Према ономе што се досад зна, трећа доза могла би да буде и векторска вакцина, какав је рецимо "спутњик В".
- Убеђен сам да они који су примили "синофарм" сада треба да приме векторску платформу, потребна је само једна, не две дозе, али немам доказ - наводи Шеклер.
Епидемиолошку ситуацију и пресек вакцинације разматраће данас и Кризни штаб, а седница је заказана за 15. часова.
Наступајући делта вирус смањује ефикасност вакцина, које ипак спречавају већину озбиљних облика ковида 19. Ефикасност "Фајзерове" вакцине, како су показале прве студије, смањена је против заразе на 80 до 90 одсто, а "Астра Зенекине" на 60 до 65 одсто. Иако је са делтом већа опасност да се заразе и потпуно вакцинисани, "фајзер", ипак, пружа заштиту од најтежих облика у 96% случајева, а "астра зенека" код око 92 одсто.
- Грађани који после прележане инфекције короном имају тегобе од понедељка могу на порталу е-здравље да ураде тест самопроцене и сазнају да ли постоји потреба за одласком код лекара - објаснио је директор Инфективне клинике УКЦС др Горан Стевановић.
- Практично, не постоји орган или систем који не показује неке тегобе после короне. Сад треба видети да ли су то све баш последице ковида и то је један од разлога зашто смо иницирали тест самопроцене. Такође, да бисмо могли да направимо увид у ситуацију и видимо које су и које би могле да буду последице, а шта нема никакве везе са короном - каже др Стевановић.
У очекивању четвртог таласа короне, у Хрватској се размишља о увођењу обавезног вакцинисања, а више од две трећине посланика Хрватског сабора то би у овом часу прихватило. До сада се за вакцинисање није пријавио очекивани број грађана, у неким местима је мање од 50 одсто вакцинисаних и епидемиолози се боје јесени. У овом часу вакцине има више него довољно, а готово милион доза чека да се искористи.
Премијер Пленковић у више је наврата апеловао да се грађани вакцинишу, али како то није донело решење, сада је опција обавезног вакцинисања сасвим реална. Противници вакцинисања тврде да су тиме угрожена људска права, али епидемиолози кажу да то није тачно. Нови талас угрозио би хрватску економију до те мере да би последице биле трагичне, а једино је решење да до јесени буде вакцинисано најмање 70 одсто становника.
