PRAVOSLAVCI TREBA DA SE KRSTE KAD ULAZE U KATOLIČKU CRKVU ILI DŽAMIJU? Odgovor duhovnika će vas iznenaditi
Pravoslavni sveštenik razjasnio je ovu dilemu
Pravoslavni hrišćani mogu da se prekrste na svakom mestu koje osete svetim, bilo da je u pitanju katolička ili protestanstka crkva, džamija ili sinagoga, kaže paroh hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu Gligorije Marković.
Oliver ima samo 10 meseci i ne može da diše bez respiratora: Život može da mu spase LEK OD 2 MILIONA DOLARA!
SAHRANJEN UZ MELODIJE KULTNIH PESAMA - Pre 28 godina na današnji dan rekli su poslednje zbogom Kneletu!
OVO NE BISTE ŽELELI DA VIDITE! Nenad se 12. dan bori sa korona virusom, svoju bolest opisao je DETALJNO (FOTO)
- Pravoslavni hrišćani se krste prema svojoj tradiciji, sa tri prsta, na svakom mestu koje osete svetim. To nije uvek bilo tako, u prvim vremenima su se ljudi drugačije krstili - kaže on.
Paroh dodaje da su bogomolje važne, te da hrišćani pozivaju svakog da prebiva u ljubavi Božjoj.
- Imate u Rimu bogomolje koje su jedne od najlepših građevina, a u njima su se služile pravoslavne liturgije. Hrišćani su pozvani da ljube sve ljude, svako bi trebalo da iznese ljubav Božju u svet. Bogomolje su bogomolje, hrišćani pozivaju svakog da prebiva u ljubavi božijoj. Mi verujemo u Boga koji je žrtvovao sina za čovečanstvo - podvlači paroh.
Zašto se krstimo sa tri prsta?
Krsno znamenje ili znak krsta sa tri prsta je način izražavanja hrišćanske vere, usvojen u srednjem veku u pravoslavnoj crkvi. Tri sastavljena prsta desne ruke simvolišu Svetu Trojicu: Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetog.
Prvo sačuvano pisano spominjanje krsnog znamenja je u polemičkom umetničkom delu nepoznatog autora “Rasprava Panagiota sa Azimitom”, napisano između 1274. i 1282.
Ocenjujući se krsnim znamenjem, pravoslavni hrišćani stavljaju skupljene prste na čelo – za osvećenje uma, na stomak (život) – za osvećenje unutarnjih čula, potom na desno i levo rame – za osvećenje sila telesnih.
Osenjivati krsnim znamenjem, pravoslavci čine na početku molitve, za vreme molitve i po okončanju molitve. Osim toga, isto se čini i prilikom prilaska svetim mestima: pri ulasku u hram, kod celivanja krsta ili ikone, kada se nađu u opasnosti, u nesreći i slično.
