ПРАВОСЛАВЦИ ТРЕБА ДА СЕ КРСТЕ КАД УЛАЗЕ У КАТОЛИЧКУ ЦРКВУ ИЛИ ЏАМИЈУ? Одговор духовника ће вас изненадити
Православни свештеник разјаснио је ову дилему
Православни хришћани могу да се прекрсте на сваком месту које осете светим, било да је у питању католичка или протестанстка црква, џамија или синагога, каже парох храма Светог цара Константина и царице Јелене на Вождовцу Глигорије Марковић.
Оливер има само 10 месеци и не може да дише без респиратора: Живот може да му спасе ЛЕК ОД 2 МИЛИОНА ДОЛАРА!
САХРАЊЕН УЗ МЕЛОДИЈЕ КУЛТНИХ ПЕСАМА - Пре 28 година на данашњи дан рекли су последње збогом Кнелету!
ОВО НЕ БИСТЕ ЖЕЛЕЛИ ДА ВИДИТЕ! Ненад се 12. дан бори са корона вирусом, своју болест описао је ДЕТАЉНО (ФОТО)
- Православни хришћани се крсте према својој традицији, са три прста, на сваком месту које осете светим. То није увек било тако, у првим временима су се људи другачије крстили - каже он.
Парох додаје да су богомоље важне, те да хришћани позивају сваког да пребива у љубави Божјој.
- Имате у Риму богомоље које су једне од најлепших грађевина, а у њима су се служиле православне литургије. Хришћани су позвани да љубе све људе, свако би требало да изнесе љубав Божју у свет. Богомоље су богомоље, хришћани позивају сваког да пребива у љубави божијој. Ми верујемо у Бога који је жртвовао сина за човечанство - подвлачи парох.
Зашто се крстимо са три прста?
Крсно знамење или знак крста са три прста је начин изражавања хришћанске вере, усвојен у средњем веку у православној цркви. Три састављена прста десне руке символишу Свету Тројицу: Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светог.
Прво сачувано писано спомињање крсног знамења је у полемичком уметничком делу непознатог аутора “Расправа Панагиота са Азимитом”, написано између 1274. и 1282.
Оцењујући се крсним знамењем, православни хришћани стављају скупљене прсте на чело – за освећење ума, на стомак (живот) – за освећење унутарњих чула, потом на десно и лево раме – за освећење сила телесних.
Осењивати крсним знамењем, православци чине на почетку молитве, за време молитве и по окончању молитве. Осим тога, исто се чини и приликом приласка светим местима: при уласку у храм, код целивања крста или иконе, када се нађу у опасности, у несрећи и слично.
