PRAVOSLAVNI VERNICI SLAVE VARINDAN! Prema verovanju, danas morate posejati žito kako bi vam godina bila berićetna
Sveta Varvara, poznata i kao Sveta Barbara, hrišćanska je mučenica i svetiteljka
Danas praznujemo Varindan, dan svete Varvare, hrišćanske mučenice i svetiteljke. Svakog 17. decembra kuva se tradicionalna "varica", seje božićna pšenica, poštuju se određeni običaji, a postoje i posebna verovanja.
OVO JE CELA SRBIJA ČEKALA! Srpski profesor prognozira kraj korona virusa - otkrio TAČAN DATUM
SMRTONOSNIJI OD KORONE: Doktor Ristić upozorio da mnogi Srbi prave ovu grešku, umesto da odmah odu kod lekara
U OVOM SELU U SRBIJI JOŠ UVEK NIJE ZABELEŽEN NIJEDAN SLUČAJ KOVIDA 19! Meštani: "Čuli smo za koronu..."
Sveta Varvara, poznata i kao Sveta Barbara, hrišćanska je mučenica i svetiteljka. Pravoslavna crkva proslavlja je 17. decembra, a smatra se zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara…
Običaj nalaže da se svakog 17. decembra u plitke tanjiriće ili saksije seje žito koje će da ozeleni do Božića. Ako je žito bujno, godina će biti rodna i dobra. Stoga ovo žito lepo negujte kako bi vam godina bila blagorodna. Osim sejanja žita, sutra obavezno kuvajte žito za ručak ili za desert.
Postoji narodni običaj da se uoči Svete Varvare kuva žito - varica i uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, veruje se da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.
U Srba je narodna godina, kao i crkvena danas, počinjala 1. septembra, pošto se pobere letina, pa je zato Varvarin dan bio prvi dan u ovoj godini. U nekim krajevima Srbije običaj je i da se na današnji dan potope zrna pšenice u vodu da proklijaju pa se na Božić iznesu da se vidi koliko je porasla pšenica. U novija vremena, zrna pšenice se natope i stave na tanjirić ili u činijicu pa kad pšenica poraste iznese se na božićnu trpezu.
Sveta Varvara živela je u 3. veku, u vreme rimskog cara Maksimilijana. Otac joj je bio po imenu Dioskor. Bio je mnogobožac i vrlo strogo je vaspitavao svoju kćer. Ali jednom prilikom, kada je hteo da zida kupatilo, on zapovedi da se naprave dva prozora, a Varvara je zatražila tri, za Oca, Sina i Svetoga Duha. Kada je ovo čuo, njen otac je bio sablažnjen što mu je kćerka hrišćanka. Odvukao ju je kod starešine oblasti, gde devojka hrabro prizna da je hrišćanske vere i da se nikada neće pokloniti idolima.
Zbog takvih njenih reči, staviše je na muke, najpre je istukoše, palili su joj rebra i grudi, a na kraju su je svukli do gola i tako gradom proveli. Sam otac Dioskor je svojoj kćeri odsekao glavu. Tako se ova mlada devojka žrtvovala za Hrista, a njenog oca je stigla zaslužena kazna - jednom ga je pogodio grom i skončao je u mukama. Na ikoni se sv. Varvara predstavlja u običnom tadašnjem ženskom odelu sa krstom i mitrom u ruci, a njene čudotvorne mošti čuvaju se u Kijevu. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice.
