PRAZNICI KOJI SU SAMO NAŠI! Najviše ih je u januaru, a među njima nije Srpska nova godina
Postoje praznici koji su specifični samo za Srbiju i najčešće su deo narodne tradicije.
Uprkos mišljenju da Srbi mnogo slave, zapravo istina je da spadamo u narode koji uopšte nisu ni blizu vrha lestvice po broju dana koje obeležavamo. Ipak, postoje mnogi praznici za koje smatramo da su samo naši, iako nisu, a za neke koji su specifični za Srbiju slabije znamo.
LEDENI TALAS IDE KA SRBIJI! Meteorolog upozorava: Sledi nam DUBOKI MINUS i jutarnji mrazevi (FOTO/VIDEO)
PAO "SIMBOL SRBIJE" Sneg naneo veliku štetu Svetom boru, do sada mu niko ništa nije mogao (FOTO)
Tako vlada mišljenje da se Srpska nova godina proslavlja samo u Srbiji, zapravo ovaj praznik obeležava se i u drugim pravoslavnim zemljama poput Rusije, Belorusije, Jermenije, Moldavije... Međutim, postoje praznici koji su specifični samo za Srbiju i najčešće su deo narodne tradicije. Ovo su neki od najznačajnijih praznika koji su specifični za srpsku državu i tradiciju.
5. januar - Tucindan je narodni praznik dva dana pred Božić kada je običaj da se kolje pečenica. Naziv je dobio po tome što se u davna vremena životinja tukla grumenom soli ili ubijala ušicama od sekire. Običaj vezan za klanje pečenice ostao je verovatno iz mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje.
12. januar - Pasja sedmica ili Pasja nedelja traje sedam dana i ostatak je stare religije Srba. Inače, zbog ovoga se nedelja pred Srpsku novu godinu i danas naziva Nedeljom pasa. Srbi su nekada verovali da je pas istovremeno i prezrena i cenjena životinja.
27. januar - Savindan je praznik Srpske pravoslavne crkve kojim se obeležava uspomena na Svetog Savu. Ovaj dan je školska slava u Srbiji. Sem đaka, svetkuju ga i mnoge zanatlije.
15. i 16. februar - Sretenje odnosno Dan državnosti. Iako je Sretenje hrišćanski praznik, za Srbiju je specifično to što se na taj dan slavi i Dan državnosti.
Ovaj praznik bio je Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
1. mart - Letnik potiče iz paganskog običaja praznovanja dolaska proleća. Tako je običaj da se na ovaj dan sprema odbrana od "demona i gamadi", pa se tako na prozore i vrata stavljaju rogovi, goveđe noge i slično.
28. jun - Vidovdan je verski praznik koji je specifičan po tome što ga osim Srpske pravoslavne crkve praznuje jedino Bugarska pravoslavna crkva, pa se može reći da je specifičan za naše područje. Prva asocijacija na ovaj praznik je, zapravo, Kosovski boj 1389. godine.
21. oktobar - Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu je još jedan do praznika koji su se obeležavaju samo u našoj zemlji.
24. novembar - Mratindan je praznik Srpske pravoslavne crkve i posvećen je Stefanu Urošu III Dečanskom, kralju Srbije iz porodice Nemanjića, sinu kralja Milutina i ocu cara Dušana Silnog.
Inače, Mratindan je dan svetog Martina koga su Srbi slavili na isti dan dok se poštovao stari kalendar.
Krsna slava
Krsna slava ili krsno ime je treći najvažniji porodični praznik posle Božića i Uskrsa kod pravoslavnih Srba. Ona potiče iz vremena pre preuzimanja hrišćanstva, kada je bila povezana sa kultom predaka porodice. Slava se nalazi u Nacionalnom registru Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a 2014. godine je upisana i na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva. Najčešća slava u Srbiji je Sveti Nikola koja pada 19. decembra.
Praznici koji su nam značajni, a nisu samo naši
Prva slava u Srbiji je Sveti Ignjatije Bogonosac, a u narodu je poznata kao Kokošiji Božić. Ime je dobila zbog toga bi na današnji dan položajnici primenjivali rituale kojima se štiti živina. Inače, stari Srbi su godinu delili na dva dela - leto i zimu. Leto počinje na Đurđevdan, 6. maja, a zima na Mitrovdan, 8. novembra.
Lazareva subota ili Vrbica se obeležava 11. aprila i specifična je po tome što se nose venčići od vrbovog pruća, a deci dele zvončići.
Nakon ovog praznika, slede Cveti kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim, a kod nas je specifičan po tome što se na taj dan bere cveće, ali se drži u dvorištu, i ne unosi u kuću. Posebno značajno je bilo i Preobraženje, 19. avgusta, kada se po starom verovanju "menjaju gora i voda". Sem Velike Gospojine, jedan od značajnih praznika je i Mala Gospojina (Rođenje Presvete Bogorodice ili Roždestvo Presvete Bogorodice) kada su počinjale jesenje svadbe i setva ozimih useva. Sem ovih postoji još veliki broj raznih praznika i običaja, koji se obeležavaju još ponegde u Srbiji.
