ПРАЗНИЦИ КОЈИ СУ САМО НАШИ! Највише их је у јануару, а међу њима није Српска нова година
Постоје празници који су специфични само за Србију и најчешће су део народне традиције.
Упркос мишљењу да Срби много славе, заправо истина је да спадамо у народе који уопште нису ни близу врха лествице по броју дана које обележавамо. Ипак, постоје многи празници за које сматрамо да су само наши, иако нису, а за неке који су специфични за Србију слабије знамо.
ЛЕДЕНИ ТАЛАС ИДЕ КА СРБИЈИ! Метеоролог упозорава: Следи нам ДУБОКИ МИНУС и јутарњи мразеви (ФОТО/ВИДЕО)
ПАО "СИМБОЛ СРБИЈЕ" Снег нанео велику штету Светом бору, до сада му нико ништа није могао (ФОТО)
Тако влада мишљење да се Српска нова година прославља само у Србији, заправо овај празник обележава се и у другим православним земљама попут Русије, Белорусије, Јерменије, Молдавије... Међутим, постоје празници који су специфични само за Србију и најчешће су део народне традиције. Ово су неки од најзначајнијих празника који су специфични за српску државу и традицију.
5. јануар - Туциндан је народни празник два дана пред Божић када је обичај да се коље печеница. Назив је добио по томе што се у давна времена животиња тукла груменом соли или убијала ушицама од секире. Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из многобожачких времена, везан за жртвоприношење.
12. јануар - Пасја седмица или Пасја недеља траје седам дана и остатак је старе религије Срба. Иначе, због овога се недеља пред Српску нову годину и данас назива Недељом паса. Срби су некада веровали да је пас истовремено и презрена и цењена животиња.
27. јануар - Савиндан је празник Српске православне цркве којим се обележава успомена на Светог Саву. Овај дан је школска слава у Србији. Сем ђака, светкују га и многе занатлије.
15. и 16. фебруар - Сретење односно Дан државности. Иако је Сретење хришћански празник, за Србију је специфично то што се на тај дан слави и Дан државности.
Овај празник био је Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.
1. март - Летник потиче из паганског обичаја празновања доласка пролећа. Тако је обичај да се на овај дан спрема одбрана од "демона и гамади", па се тако на прозоре и врата стављају рогови, говеђе ноге и слично.
28. јун - Видовдан је верски празник који је специфичан по томе што га осим Српске православне цркве празнује једино Бугарска православна црква, па се може рећи да је специфичан за наше подручје. Прва асоцијација на овај празник је, заправо, Косовски бој 1389. године.
21. октобар - Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату је још један до празника који су се обележавају само у нашој земљи.
24. новембар - Мратиндан је празник Српске православне цркве и посвећен је Стефану Урошу III Дечанском, краљу Србије из породице Немањића, сину краља Милутина и оцу цара Душана Силног.
Иначе, Мратиндан је дан светог Мартина кога су Срби славили на исти дан док се поштовао стари календар.
Крсна слава
Крсна слава или крсно име је трећи најважнији породични празник после Божића и Ускрса код православних Срба. Она потиче из времена пре преузимања хришћанства, када је била повезана са култом предака породице. Слава се налази у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије, а 2014. године је уписана и на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човеченства. Најчешћа слава у Србији је Свети Никола која пада 19. децембра.
Празници који су нам значајни, а нису само наши
Прва слава у Србији је Свети Игњатије Богоносац, а у народу је позната као Кокошији Божић. Име је добила због тога би на данашњи дан положајници примењивали ритуале којима се штити живина. Иначе, стари Срби су годину делили на два дела - лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра.
Лазарева субота или Врбица се обележава 11. априла и специфична је по томе што се носе венчићи од врбовог прућа, а деци деле звончићи.
Након овог празника, следе Цвети којим се обележава Христов улазак у Јерусалим, а код нас је специфичан по томе што се на тај дан бере цвеће, али се држи у дворишту, и не уноси у кућу. Посебно значајно је било и Преображење, 19. августа, када се по старом веровању "мењају гора и вода". Сем Велике Госпојине, један од значајних празника је и Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице или Рождество Пресвете Богородице) када су почињале јесење свадбе и сетва озимих усева. Сем ових постоји још велики број разних празника и обичаја, који се обележавају још понегде у Србији.
