Priča Marije koja neće sa Kosova: Albanac stavio nož njenom sinu pod grlo, a ona izgovorila SPASONOSNU REČENICU
"Ako je Kosovo njihovo, zašto se Albanci toliko trude da nas isteraju"
Marija Petrović (45), iz okoline Beograda, udata u Grace, mešovito selo u opštini Vučitrn na Kosovu i Metohiji, rodila je i podiže petoro dece u jednom od najsiromašnijih sela na Kosovu i Metohiji.
- Nedaća ima napretek, ipak, najteže mi je bilo kada je pre koju godinu, u pokušaju da nam ukrade kravu, Albanac napao mog sina koji je izašao da spreči krađu, prislonivši mu oštricu noža uz grlo. Pokušavala sam da ga nagovorim da odustane, što je trajalo čini mi se večnost. Uplašena da ne pogoršam situaciju, u jednom trenutku sam mu rekla: "Ako, zakolji ga, ja ću još dece da rodim!" Albanac me je pogledao u čudu i na albanskom rekao: "Ti si skroz luda žena", i otišao - priča Marija u dvorištu prizemne kuće u kojoj boravi sa suprugom, dve mlađe kćerke, sinom, snahom i unučicom.
Kćerka Ana (21), svojevremeno "simbol" martovskog napada na Srbe, čije su suze ostale upamćene sa novinskih fotografija, upravo je na dan posete novinara postala majka.
- Eto, postala sam baka još jedne devojčice, jer se Ana udala u Smederevu. A mlađi sin Miljan (24) otišao je sa suprugom za Kragujevac, jer kao saobraćajni inženjer ovde nije mogao da nađe posao - govori hrabra žena.
Dočekuje komšije koji su saznali za radosnu vest. I dok joj, po običaju, cepaju košulju, kćerkici Milijani (16), koja pohađa srednju školu u susednoj Plemetini, nalaže da posluži goste, a ona želi da javnosti prenese svoju životnu priču i da poruči - kako je sa kućnog praga mogu oterati samo mrtvu.
Uprkos tome što se u selu sa oko 35 srpskih domaćinstava u tajnosti prodaje imovina, Marija ne namerava da ode sa svog ognjišta. U tome je podržavaju suprug Radovan (53) i deca, a posebnu snagu joj daje to što su sa njima sin Miloš (27) sa suprugom i detetom, i mlađe kćerke, Milijana (16) i Anastasija (10).
- Donedavno sam držala svu decu na okupu, ali mlađi sin je morao da ode zbog posla - priča Marija.
Petrovići su jedna od retkih porodica sa Kosmeta koja je, umesto da prodaje, zemlju kupila od komšija Srba koji su planirali da se sele.
- Selo je siromašno, jer osim škole, koju sa predškolcima pohađa tridesetak đaka, i ambulante, nemamo ništa više, ali, ovde je moj ceo svet. Većinu života sam provela ovde i neću dozvoliti nikome da mi uskrati pravo da živim na svome - kaže ona.
Marija i suprug, koji je inače predstavnik sela, kupili su 30 ari imanja pokraj Laba. Za tu parcelu su platili čak 45.000 evra. Dali su svu ušteđevinu koju su sticali od kada su u braku.
- Mi, za razliku od ostalih Srba, nismo kupovali imanje nigde u centralnoj Srbiji. Kupili smo ovde još jednu parcelu, mada ne znam koliko smo za nju dali - iskrena je Marija.
Ova vredna žena pomaže suprugu u svim poljoprivrednim radovima. Ipak, na pitanje od čega i kako žive, kaže da je to najteže odgovoriti. Poseduju 14 hektara imanja koje obrađuju i imaju stoku, a od primanja - samo suprugov minimalac i povratničku pomoć od 7.000 dinara.
- Od svega me najviše brine prodaja srpskih imanja. Jer, dve kuće naših komšija kupili su Albanci. Ukoliko i narednu, sa druge strane, kupi Albanac, bićemo u totalnoj izolaciji a to ne smemo nikako da dozvolimo - priča zamišljeno Marija, naglašavajući da će se svim sredstvima boriti da nađe načina da otkupi tu kuću ukoliko komšije Srbi nameravaju da je prodaju Albancima.
- Ako je Kosovo njihovo, zašto se Albanci toliko trude da nas isteraju i zašto kupuju našu zemlju - pita se Marija Petrović.
