Прича Марије која неће са Косова: Албанац ставио нож њеном сину под грло, а она изговорила СПАСОНОСНУ РЕЧЕНИЦУ
"Ако је Косово њихово, зашто се Албанци толико труде да нас истерају"
Марија Петровић (45), из околине Београда, удата у Граце, мешовито село у општини Вучитрн на Косову и Метохији, родила је и подиже петоро деце у једном од најсиромашнијих села на Косову и Метохији.
- Недаћа има напретек, ипак, најтеже ми је било када је пре коју годину, у покушају да нам украде краву, Албанац напао мог сина који је изашао да спречи крађу, прислонивши му оштрицу ножа уз грло. Покушавала сам да га наговорим да одустане, што је трајало чини ми се вечност. Уплашена да не погоршам ситуацију, у једном тренутку сам му рекла: "Ако, закољи га, ја ћу још деце да родим!" Албанац ме је погледао у чуду и на албанском рекао: "Ти си скроз луда жена", и отишао - прича Марија у дворишту приземне куће у којој борави са супругом, две млађе кћерке, сином, снахом и унучицом.
Кћерка Ана (21), својевремено "симбол" мартовског напада на Србе, чије су сузе остале упамћене са новинских фотографија, управо је на дан посете новинара постала мајка.
- Ето, постала сам бака још једне девојчице, јер се Ана удала у Смедереву. А млађи син Миљан (24) отишао је са супругом за Крагујевац, јер као саобраћајни инжењер овде није могао да нађе посао - говори храбра жена.
Дочекује комшије који су сазнали за радосну вест. И док јој, по обичају, цепају кошуљу, кћеркици Милијани (16), која похађа средњу школу у суседној Племетини, налаже да послужи госте, а она жели да јавности пренесе своју животну причу и да поручи - како је са кућног прага могу отерати само мртву.
Упркос томе што се у селу са око 35 српских домаћинстава у тајности продаје имовина, Марија не намерава да оде са свог огњишта. У томе је подржавају супруг Радован (53) и деца, а посебну снагу јој даје то што су са њима син Милош (27) са супругом и дететом, и млађе кћерке, Милијана (16) и Анастасија (10).
- Донедавно сам држала сву децу на окупу, али млађи син је морао да оде због посла - прича Марија.
Петровићи су једна од ретких породица са Космета која је, уместо да продаје, земљу купила од комшија Срба који су планирали да се селе.
- Село је сиромашно, јер осим школе, коју са предшколцима похађа тридесетак ђака, и амбуланте, немамо ништа више, али, овде је мој цео свет. Већину живота сам провела овде и нећу дозволити никоме да ми ускрати право да живим на своме - каже она.
Марија и супруг, који је иначе представник села, купили су 30 ари имања покрај Лаба. За ту парцелу су платили чак 45.000 евра. Дали су сву уштеђевину коју су стицали од када су у браку.
- Ми, за разлику од осталих Срба, нисмо куповали имање нигде у централној Србији. Купили смо овде још једну парцелу, мада не знам колико смо за њу дали - искрена је Марија.
Ова вредна жена помаже супругу у свим пољопривредним радовима. Ипак, на питање од чега и како живе, каже да је то најтеже одговорити. Поседују 14 хектара имања које обрађују и имају стоку, а од примања - само супругов минималац и повратничку помоћ од 7.000 динара.
- Од свега ме највише брине продаја српских имања. Јер, две куће наших комшија купили су Албанци. Уколико и наредну, са друге стране, купи Албанац, бићемо у тоталној изолацији а то не смемо никако да дозволимо - прича замишљено Марија, наглашавајући да ће се свим средствима борити да нађе начина да откупи ту кућу уколико комшије Срби намеравају да је продају Албанцима.
- Ако је Косово њихово, зашто се Албанци толико труде да нас истерају и зашто купују нашу земљу - пита се Марија Петровић.