ZLATKO KRENUO NA MORE PA VEĆ U BEOGRADU PROŠAO KROZ PAKAO: Čekanje autobusa za Grčku postalo AGONIJA

Kada je krenuo iz Zagreba za Beograd, gde je čekao autobus za Grčku kod Kuće cveća, poznati zagrebački časovničar Lebarović Zlatko nije ni slutio da će proći proći kroz pravi pakao i agoniju. 

Lopovi koji operišu na ovom potezu tokom letnjih meseci, ukrali su mu novčanik sa svim novcem i dokumentima. Ipak, zaslugom turističkih radnika, jedne putnice i novinara "Blica", pravda je makar malo zadovoljena, i Zlatko je put nastavio nakon par dana.

- Izvinite, nekome je ispao novčanik ili je odžeparen - rekla je gospođa iz Beograda noseći novčanik ka vozačima autobusa ispred koga su se nalazili putnici koji su se spremali za put ka Italiji.

 Potraga za Lebarovićem krenula istog trenutka

Vozač autobusa, Ivan Marković, uzima novčanik i dodaje mi ga. Otvaram, unutra vidim ličnu kartu, kartice, dozvolu i sva ostala dokumenta. Zlatko Lebarović, Zagreb. Nažalost, još jedna mušterija lopova koji operišu u ovom delu grada, prilikom polaska autobusa.

Prva asocijacija, Gugl i Fejsbuk pretraga pod tim imenom, nije dala ništa sem par profila bez slike i brojnih reportaže sa hrvatskih portala o kako se kasnije ispostavilo, najpoznatijem i najstarijem časovničaru iz Zagreba, koji je posao nasledio od oca Simeona, a preneo ga na sina Dalibora, te časovničarska radnja radi od 1947. godine. 

Dobro. Pretragu prekidam na kratko, pozivajući Aleksandru Knežević, vlasnicu agencije preko koje sam putovao u Italiju, obaveštavajući je da smo pronašli novčanik sa svim dokumentima i da vidi sa agencijom koja je polazila pre nas put Grčke da nije možda njihov putnik. 

 Potraga za Lebarovićem trajala ko večnosti

Drugi vozač, Nenad Krilović, zove kolege vozače iz agencije da proveri da li na spisku putnika postoji ime gospodina Lebarovića.

Svi tražimo, svako na svoj način i preko "svojih izvora". Vreme ne gubimo.

Jer, svima nam je poznato kakve noćne more predstoje onima koji lopovi ukradu novčanik sa dokumentima i to u kojoj ste državljanin, a tek kakve čekaju one koji su odžepareni u inostranstvu. Šansa da je gospodin Zlatko znao šta mu se desilo, na oko pola sata od polaska, bile su male. 

 Na broj telefona koji je stajao na Guglu, niko se ne javlja. Paralelno, pronalazim profil sina Dalibora na Fejsbuku. Od trenutka kada je novčanik pronađen do svih ovih radnji, prošlo je oko 15-ak minuta. Pokušavam da zovem Dalibora preko mesindžera, ali bezuspešno - nismo prijatelji i ta opcija pada u vodu.

Nakon potrage konačno našli Zlatkovog sina

Šaljem mu poruku, ko sam, šta sam, šta se dešava, sliku novčanika njegovog oca. Vreme do polaska autobusa iz Beograda za Italiju teče i ostalo nam je jedva pet minuta. Sve to vreme, vođa puta Miloš Ilinački i vozači, zajedno sa Sandrom pokušavaju da dobiju nekakve informacije o tome čiji je Zlatko putnik. Isto bezuspešno.

Rešim da pokušam još jednom sa brojem telefona. Zvoni jednom, drugi put, treći i eto ga Dalibor. Kamen sa srca spada, grlo popušta i lagano mu objašnjavam ko sam i šta sam. Budući da kod Kuće cveća nije bilo mesta gde sam mogao da mu odnesem dokumenta, predlažem mu da se nađemo na pumpi kod Zagreba i da mu predam dokumenta pošto šanse da Zlatko dođe do polazišta u tako kratkom vremenu, nisu postojale. 

 A onda je na scenu stupio Radomir Kratovac, vlasnik turističke agencije iz Srbije kod koje je stariji Lebarović uplatio letovanje u Grčkoj.

Novčanik sa dokumentima ostavljen na pumpi

Naime, između dva poziva i nekoliko poruka koje smo razmenili Dalibor i ja, on se čuo sa Zlatkom, on sa vođom puta, a on, kao u bajci sa srećnim krajem, sa samim vlasnikom agencije koja je organizovala putovanje.

Telefon zvoni, nepoznat broj. Javljam se dok autobus uveliko prelazi Novi Beograd.

- Da li stajete i na kojoj benzinskoj pumpi stajete na autoputu do granice sa Hrvatskom? Kaži koja god, samo da vas ne jurimo do tamo. Ostavi na prvoj dokumenta, ja sedam i dolazim ko munja do nje - govori Radomir između ostalog. 

 Odlazim do Miloša, Ivana i Nenada, predočim plan - plan usvojen. Na prvoj pumpi ostavljamo koverat sa novčanikom i dokumentima. Pumpadžija nepoverljiv, svašta je u životu video i čuo. Pokazujem ličnu kartu, novinarsku akreditaciju. Popušta. Daliboru puštam poruku da je sve dogovoreno, Radomiru javljam da ga čekaju. Situacija rešena.

U Italiju smo otišli punog srca znajući da smo učinili nešto ljudsko i lepo. 

 Radomir mu se našao do samog puta ka Grčkoj

Epilog situacije saznao sam jutros. Naime, Zlatko je nakon dva dana bio u autobusu za Grčku. Uz pohvale za ljudskost i organizovanost na račun svih koji smo doprineli da se njegovom ocu vrate dokumenta, ispričao mi je još jedan detalj, i to onaj zbog koga nas i smatraju za gostoljubiv i domaćinski narod.

Naime, dok je čekao na put dva dana, Zlatku se Radomir našao u svemu. Kada je poznati časovničar iz Zagreba pitao koliko je dužan, dobio je jednostavan odgovor "ništa, to je moj posao".

Novaca u novčaniku nije bilo, nažalost. Na sreću, dobri ljudi su se udružili i za manje od sat vremena rešili stvar. Ponekad je reagovati jedini odgovor na nepravdu, a kad se ruke slože, bilo male ili velike, sve se može.

Najlakše bi bilo samo posmatrati i ne reagovati, a to ni Aleksandra, Ivan, Nenad, Miloš, Radomir i ja nismo mogli. 

Izvor: Srbija Danas/Blic/Stevica Rajčetić/M.A.