Rade Marković - čuvar mračnih tajni devedesetih: Ovako je bivši šef Državne bezbednosti postao najintrigantnija figura novije srpske istorije

U šestoj epizodi serije „Sablja“ pojavljuje se lik Radeta Markovića, jednog od najintrigantnijih figura u novijoj srpskoj istoriji kojeg maestralno glumi Gojko Baletić. Ostaće upamćena njegova čuvena rečenica da bi "Srbija bila na kolenima kad bi otkrio sve što zna!"

Ko je "Rade" Marković?

Radomir Marković rođen je u Lukavcu kraj Tuzle, 11. avgusta 1946.godine. Trenutno ozloglašeni penzionisani "policijski oficir" završio je u Kaznenopopravnom zavodu "Zabela" zbog učešća u raznim političkim ubistvima u periodu između oktobra 1998. i jaunara 2001. godine.

 Marković se danas nalazi u jednoj beogradskoj bolnici u kojoj je operisan usled teške bolesti, a u njoj ga čuvaju zatvorski čuvari. Inače, šef tajne policije bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića nalazi u povašćenom delu "Zabele", gde ima više privatnosti i komocije.

Osuđen je 30. januara 2003, na sedam godina zatvora za pomaganje u prikrivanju četvorostrukog ubistva članova Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, a početkom decembra 2021. je osuđen na 30 godina zatvora za ubistvo srpskoga novinara Slavka Ćuruvije.

Takođe, osuđen je i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. Osim za ove zločine, bivši šef tajne policije proglašen je krivim i za umešanost u otmicu i ubistvo Ivana Stambolića u avgustu 2000.

Od običnog "policajca" do ubice

Posao policajca počeo je 1970. Prvu dužnost dobio je u Drugom odeljenju. U vreme "antibirokratske revolucije" bio je na mestu načelnika Uprave za suzbijanje kriminaliteta SUP-a Beograd.

Usledio je premeštaj u Odeljenje za prekidanje međunarodnih kanala droge. Odatle je prekomandovan na Aerodrom Surčin za komandira stanice milicije, da bi ubrzo bio vraćen u beogradsku policiju, ali sa višim statusom.

Najpre je bio načelnik Uprave za suzbijanje kriminaliteta, a nedugo zatim imenovan je za prvog čoveka SUP-a. U prvi plan izbija kada sa te pozicije biva smenjen zbog sumnje da se bavi "nekim nedozvoljenim radnjama". Navodno "reketiranjem", što je MUP demantovao.

Sa činom general-potpukovnika 7. jula 1997. postavljen je za načelnika Resora javne bezbednosti, posle nikad razjašnjenog ubistva Radovana Stojičića Badže. Već sledeće godine u novembru, kad je smenjen Jovica Stanišić, postavljen je za šefa Državne bezbednosti sa činom general-pukovnika, koji je dobio ukazom predsednika Slobodana Miloševića.

Pričalo se da je tome kumovala Mira Marković, jer je Stanišić odbijao da sluša njena naređenja pa je na čelo DB-a postavila svog rođaka. Tada Jedinica za specijalne operacije DB-a počinje da ubija političke protivnike predsedničkog para Milošević-Marković. 

Iako je utisak kod većine sasvim drugačiji, Marković je na čelu DB-a bio relativno kratko. Tek oko dve godine. Međutim, upravo u vreme njegovog rukovođenja tajnom policijom dogodili su se zločini koji su od prvog trenutka označeni kao politički, mada je spisak likvidacija koje su na neki način vezivane za tu službu neuporedivo duži.

Susret sa Legijom

Radomir Marković i Milorad Ulemek Legija bili su bliski saradnici, a onda su u postupcima za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića postali saoptuženi.

U međuvremenu, Legija je postao ključni svedok, na osnovu čijeg iskaza u istrazi je počelo suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije. Kada su se susreli u sudnici 2016., Marković mu je tada rekao da to nije prvi put da on nudi svoje usluge vlasti.

Na Ulemekovu opasku da je rešio da priča da bi povratio oduzetu čast, Marković mu je odgovorio:

- Moram da mu poručim da čast niko ne može da mu oduzme, može samo da je izgubi, što se upravo dogodilo.

Legija je prethodno u januaru 2014. u Zabeli dao iskaz u kojem je naveo da mu je Marković, tokom jedne posete u prostorijama Državne bezbednosti, nonšalantno rekao "da su Radonjini ubili Slavka Ćuruviju - misleći na Kuraka i Romića.

Potom mu je kasnije, kako je otkrio, iz zatvora poslao ceduljicu da se obojica uklone, jer je "postali mnogo nezgodni".

Uprkos nedovoljno ubedljivim ponudama da progovori o svim zločinima i sebi izdejstvuje slobodu, ostao je pri tvrdnji da ništa ne zna. Za "neznanje" je osuđen na 40 godina robije. I dalje ćuti.

Na koricama knjige "Kazna bez zločina", koju je Marković napisao i objavio iz zatvorske ćelije, u kratkoj biografije piše: "Nakon petooktobarskih promena 2000. godine, čuvar mnogih tajni i nezgodan svedok, postaje žrtva progona nove vlasti".

Serija "Sablja" naišla i na brojne kritike

Glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić dao je svoj sud. Neki će se složiti, neki ne.

-Za celovit utisak o serijalu koji tretira dramatične i tegobne događaje našeg žalosnog posrtanja, u prvim koracima proklamovane kvazi demokratije na početku 21. veka, u društvu koje je više od pola veka bilo zatamničeno ideološkim slepilom i jednoumnim komuniznom – verovatno je potrebno pogledati sve epizode. Umesto da tražim dlaku u jajetu kao svako vremešno džangrizalo, kao doajen sa stažom od pola veka, koliko sam u filmskim poslovima kao glumac, scenarista, reditelj i producent - piše Radoš Bajić.

-Ne samo na primeru TV serije „Sablja“, moj imperitiv je da se razlikujem. Da sačuvam dušu, da me tuđi uspeh ne čini nesrećnim, već da čista srca prepoznam pre svega veliki trud i pamet, da me obraduje talenat i rezultat mojih kolega – i da im čestitam. Svakako, kada za to ima razloga, što je nesporni slučaj sa “Sabljom“, koja u središtu priče ima tragični i zloslutni konitinuitet u tamanjenja vođa, prvaka i lidera Srba srpskom rukom - od Karađorđa do prvog srpskog premijera posle epohe komunizma u Srbiji Zorana Đinđića.