Raša je KOPAO po beogradskom KONTEJNERU i NAŠAO DRAGOCENOST, a onda je vlasnici poslao POKLON i RASPLAKAO JE! (FOTO)
Uglavnom se priča o ljudima koji su nepošteni, ali oni koji najviše zaslužuju pažnju jesu upravo oni koji su širokog srca i poštene ruke
Beogradski sakupljač sekundarnih sirovina Raša Jovanović, jedan je od gradskih heroja, čija priča će razgaliti mnoga srca i vratiti ljudima veru da na ovom svetu ipak ima mnogo više poštenih ljudi.
On je čovek koji je ostao bez posla dve godine pred penziju i potom, primoran da prodaje sekudnarne sirovine, jednog dana pronašao je dokumenta i rešio da pronađe gospođu sa slike. On je odlučio da joj staromodno, ali efektno, pošalje pismo koje prenosimo u celosti.
- Nekada sam govorio slovenački ali sam ga prilično zaboravio pa vam zato pišem na srpskom, ali latinicom da biste lakše čitali. Pretpostavljam da solidno govorite sprskohrvatski, a sudeći po imenu Nadica možda i potičete iz istočnih krajeva. Ja sam Jovanović Raša vaša generacija 1963. godište iz okoline Beograda i svako postepeno sakupljam sekundarne sirovine u centru Beograda (aluminijum, konzerve, limenke) folije, sitne plasične flaše i njihove čepove, zatvarače. To prodajem, od toga se izdržavam u poslednje tri godine pošto sam tada izgubio posao u mom gradu - započeo je pismo Raša.
- Idući niz ulicu u sredu kasno uveče od kontejnera do kontejnera vadeći konzerve i ostalo, u jednom direktno preko puta glavne železničke stanice na vrhu nađem rasuta dokumenta, preko nekih novina, još neuprljana. Pogledam pažljivije i vidim da su u pitanju lični papiri od jedne gospođe koja je verovatno pokradena od džeparoša beogradskih i onda bačena. Ne budem lenj, saberem sve pažljivo što se moglo naći, sakupim u vrećicu, pravac kući da na miru pogledam, pronađem kakvu adresu ili telefonski broj i svakako pokušam da uručim vlasniku - nastavlja svoju ispovest pošteni pronalazač.
- Držim da je to ljudski i gradski gest pogotovo kada sam video da je strani državljanin i koliko mu dokumenta i sve te karte znače. I sam sam pre četiri godine u autobusu lokalnom izgubio novčanik sa svim dokumentima i znam koliko je to mučna situacija. Mislio sam prvo da vam pošaljem preporučeno poštom na kuću u Kočevje ali nisam siguran koliko ostajete u Srbiji, pa mi pade na pamet da bi najefikasnije bilo da da nam pokušam dostaviti preko slovenačke ambasade u Beogradu koja će vas lakše, brže naći. Posebno sam, draga Nado, sentimentalan prema Sloveniji i pogotovo prema Kočevju jer sam tačno pre 40 godina služio vojsku u Ljubljani na Bežigradu - napisao je Raša gospođi kojoj su nestala dokumenta.
- Često su nas tu oficiri vodili na vežbe, manevre i logorovanje južno od Ljubljane, (neka mesta) gde smo na straži videli i prave medvede. Za tih godinu dana naučio sam i slovenački zbog dekleta i punca (devojaka) iz Ljubljane, kasnije, draga Nada, bio sam mlad fant (momak) oduševljen lepotama Slovenije pa sam po završetku roka (JLA) ostao još jednu nedelju da na miru uživam od Bleda pa do Maribora. Zato mi je još draže da mogu biti džentlmen prema jednoj slovenačkoj dami i istovremeno stid da vas je neki moj sugrađanin (lopov) tako drsko pokrao! Ubeđen sam da ćete brzo dobiti moju pošiljku i poruku da sledeći put pazite na svoj novčanik, želim vam blistave penzionerske dane. Lepo bi bilo da me informišete da li ste dobili poštu. Jovanović Raša - završio je pismo koje je potom objavio rođak Slovenke čija su dokumenta.
