Rekordni toplotni talasi, suše i poplave su NOVA NORMALNOST?! Države padaju jedna za drugom, a tek nam se CRNO PIŠE - vrebaju ogromne OPASNOSTI po ljudsko zdravlje

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, objavljenim povodom Međunarodnog dana smanjenja rizika od katastrofa, broj ekstremnih vremenskih događaja drastično je porastao u poslednje vreme, pa je samo od 2000. do 2019, godine Zemlju pogodilo 7348 katastrofa.

Razorni požari, ogromne poplave i rekordni toplotni talasi sve češće zauzimaju udarna mesta u medijskom izveštavanju, a jasno je i da će promene u klimi imati negativne posledice na društvo i privredu i u godinama koje slede. Tokom leta 2022. godine, Evropa se suočila sa najgorim sušama u poslednjih 500 godina, a situacija je bila toliko dramatična da su mnogi gradovi ostali bez vode.

Ovo nisu novi fenomeni. Međutim, njihova učestalost i intenzitet su se povećali u poslednjih nekoliko godina. Između 1980. i 2022. godine, 5.582 osobe su poginule zbog poplava u 32 evropske zemlje, a 702 osobe su izgubile život zbog požara. Stopa smrtnosti od poplava i požara raste jer sve više ljudi živi u područjima sklonim takvim fenomenima. Prema izveštaju EEA, oko 53 miliona građana EU – 12 procenata evropske populacije – trenutno živi u područjima koja su izložena riziku od poplava reka. Ovaj broj je povećan za 935.000 između 2011. i 2021. godine, što "pokazuje kontinuirani razvoj na poplavnim ravnicama."

Još raširenija je suša sa sve većim brojem evropskih regiona pod gotovo stalnim stresom zbog nedostatka vode, i to ne samo na jugu, prema EEA. Tokom leta, stres zbog vode pogađa do 70 procenata Evropljana. U poslednjih pedeset godina, uz pomoć rasta populacije, obnovljivi vodni resursi po glavi stanovnika su pali za 24 procenata. Takođe doprinosi i smanjenje kvaliteta vode, uzrokovano rastom temperature vazduha i vode koja pogoduje rastu patogena, obilnim padavinama koje "udvostručuju verovatnoću koncentracija štetnih patogena u vodenim telima" zbog zagađene otpadne vode i oticanja, te rastom nivoa mora koji, u niskim oblastima, uzrokuje prodor slane vode u podzemne i površinske vodne akvifere.

Pogoršanje klimatskih promena "dalje će povećati izloženost ljudi ekstremnim vremenskim uslovima, sa ozbiljnim zdravstvenim posledicama," upozorava EEA. Najizloženiji zdravstvenim uticajima od poplava, suša, požara ili bolesti prenošenih vodom su stariji ljudi, deca, osobe lošeg zdravlja, grupe sa niskim primanjima, poljoprivrednici i hitne službe.

Alarm odjekuje snažno za poljoprivrednike, jer su izloženi zdravstvenim i socijalnim rizicima povezanim sa sušom i nedostatkom vode takođe i sa ekonomske tačke gledišta. EEA procenjuje da bi farme u Italiji, Grčkoj, Portugalu, južnoj Francuskoj i Španiji mogle pretrpeti gubitke do 9 procenata vrednosti pri porastu globalne temperature od 1°C. Prema ovoj projekciji, vrednost poljoprivrednog zemljišta u regionima južne Evrope će se smanjiti za više od 80 procenata do 2100. godine.

Rekordna suša u Africi

Dok se jedni delovi sveta bore protiv ektsremnih suša, drugima glavobolje zadaju poplave. Tako se južni deo Afrike suočio sa najgorom sušom u poslednjih sto godina, koja je uništila useve, izazvala glad miliona ljudi i naterala pet država da proglase nacionalnu katastrofu, dok je Svetski program za hranu UN (WFP) saopštio da očekuje povećanje broja ljudi koji se bore da se prehrane.

- Sada dolazi najgori period - rekla je za Frans pres u Johanesburgu u petak vršiteljka dužnosti regionalnog direktora WFP-a za južnu Afriku Lola Kastro.

- Ljudi nisu mogli ništa da sakupe i problem je što će sledeća žetva biti u aprilu 2025. godine - dodala je ona.

Posle Malavija, Namibije, Zambije, Zimbabvea, mala kraljevina Lesoto pre dve nedelje je proglasila stanje nacionalne katastrofe zbog suše povezane s meteorološkom pojavom El Ninjo koja jednima u svetu donosi sušu, a drugima poplave.

Očekuje se da Angola i Mozambik uskoro proglase katastrofu ili veliki manjak hrane, dodala je Lola Kastro.

Po nekim procenama, suša je najgora u tom regionu u poslednjih 100 godina, rekla je ona. Najmanje 27 miliona ljudi je pogođeno, a mnogi zavise od poljoprivrede da bi preživeli, rekla je Lola Kastro, prenose agencije.

Suša je uništila 70 odsto useva u Zambiji i 80 odsto u Zimbabveu, znatno smanjivši snabdevanje i povećavši cene hrane, rekla je ona.

- Kad i ne možemo govoriti o gladi, ljudi ne mogu da kupe adekvatne obroke ili da unose dovoljan broj kalorija dnevno. Deca počinju da slabe, stanovništvo počinje da pati - rekla je ona.

Suše na Siciliji

Sicilija je jedan od regiona Evrope najviše pogođenih globalnim zagrevanjem. Od suša koje devastiraju lokalnu poljoprivredu do iscrpljujućih toplotnih talasa i drugih ekstremnih vremenskih uslova, Euronews je putovao po italijanskom ostrvu kako bi iz prve ruke video kako je živeti na prvim linijama klimatske krize.

„Klima veoma snažno utiče na život Sicilije,” kaže Đerardo Dijana, sicilijanski farmer, dok gleda svoja polja pšenice i pasulja, koja su potpuno uništena dvogodišnjom sušom. Njegove krvave narandže takođe su u ozbiljnoj opasnosti, uprkos Đerardovim naporima da crpi vodu iz podzemlja ili iz obližnjih jezera.

„Ovo je samo preživljavanje! Nažalost, sa ovim dugim letom, takođe se plašimo mogućnosti da biljke uginu,“ kaže on.

Trajna suša

Ova uporna suša je samo jedan od znakova borbe Sicilije protiv klimatske krize. Sicilija je takođe bila pogođena poslednjih godina šumskim požarima, bujičnim poplavama i toplotnim talasima. Tokom leta 2021. godine, sicilijanski grad Sirakuza zabeležio je rekordnu temperaturu od 48,8 stepeni Celzijusa. To je bila najviša temperatura u istoriji Evrope i, za mnoge, pokazatelj realnosti globalnog zagrevanja.

Mediteranski basen, čiji je Sicilija najveće ostrvo, zagreva se 20% brže od globalnog proseka. Ovaj region je već dostigao povećanje prosečne temperature od 1,5 stepeni Celzijusa od predindustrijske ere: prag postavljen Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. godine kako bi se ublažili ekstremni vremenski događaji.

Prema Kristijanu Mulderu, profesoru ekologije na Univerzitetu u Kataniji, ovaj fenomen bi mogao da se proširi na trećinu teritorije Sicilije do 2030. godine i na dve trećine do 2050. godine.

Decenije dezertifikacije

Dalje u unutrašnjosti, u centralnoj Siciliji, nekada cvetajuća polja oko farme Salvatorea Morrealea sada su suva i pokazuju jasne znake dezertifikacije.

Ali Moreale ne krivi samo vreme. On takođe kritikuje vlasti što nisu ranije reagovale: „Kada sam bio u školi, već se govorilo o dezertifikaciji Sicilije. Dakle, to nije nešto što je počelo danas ili juče. Političari snose određenu odgovornost jer su mogli ranije razmišljati o tome i rešiti problem.“

Njegov osećaj odražava analizu Đuzepea Cirelija, profesora poljoprivredne hidraulike na Univerzitetu u Kataniji. Njegova istraživanja pokazuju da su neka područja Sicilije doživela pad padavina od 70% u poslednjih godinu dana u poređenju sa prethodnih dvadeset godina. Uprkos onome što naziva „neviđenom sušom“, Cireli naglašava da su mnoge cevi i sistemi za navodnjavanje polja ili distribuciju vode domaćinstvima stari i nisu modernizovani, što rezultira značajnim gubicima vode.

Sicilijanci u borbi

Ranije ove godine, lokalne vlasti su uvele restrikcije vode za milion ljudi u skoro 100 opština. U južnom gradu Đeli, novinari su razgovarali sa porodicom koja može da pristupi vodi samo svaka tri dana. Florijana Kalea je objasnila da se voda čuva u rezervoarima, ali nije dovoljna za potrebe njene porodice.

„Sa ostalim stanovnicima našeg susedstva, svi smo iscrpljeni jer je ova situacija zaista frustrirajuća i stresna,“ kaže ona.

Koliko dugo će Sicilija izdržati ovu sušu ostaje neizvesno. Međutim, mnogi meštani veruju da bi muka njihovog ostrva trebalo da bude znak za buđenje za ostatak Evrope.

„Neki ljudi negiraju klimatske promene,“ rekao je farmer Đerardo, dodajući: „Mislim da ovo više ne možemo negirati.“

Poplave u Japanu

Najmanje četiri osobe se vode kao nestale u Japanu nakon što su jake kiše dovele do izlivanja reka iz korita, saopštile su vlasti u petak. Oko 200.000 ljudi je zatraženo da se evakuiše pošto su jake padavine pogodile severni Japan ove nedelje, saopštila je agencija za upravljanje požarima i katastrofama. Javni emiter NHK javio je da je oko 4.000 ljudi premešteno u skloništa.

Na snimcima se vide klizišta, poplavljeni putevi i bujica koja odnosi automobile. Neki putevi, kao i brzi vozovi, poznati kao Šinkansen u Japanu, bili su u prekidu.

Dva regiona u severozapadnoj japanskoj prefekturi Jamagata zabeležila su najviše kiše u 24 sata od 1976. godine, saopštila je Japanska meteorološka agencija (JMA). Šinjo je zabeležio 389 milimetara, a Sakata 289 milimetara, saopštila je JMA. Agencija za meteorologiju je saopštila da će u naredna tri dana pasti od 100 do 200 milimetara kiše dnevno.

- Tri osobe, uključujući dva policajca koji su bili u misiji traženja nestalog čoveka, vode se kao nestali - rekao je zvaničnik agenciji AFP.

Vojska je poslata u Jamagatu da se pridruži spasilačkim naporima policije i vatrogasnih zvaničnika, rekao je portparol vlade, prenosi Avaz.

Najmanje jedna osoba umrla je u gradu Akita, glavnom gradu prefekture Akita u severnom regionu Tohoku, javila je agencija AFP. Četvorica su prijavljeni kao nestali zbog jake kiše u prefekturama Jamagata i Akita na ostrvu Honšu.

Veza između suša i poplava

Analitičarka za zaštitu životne sredine Katarina Gligorijević ističe za portal Srbija Danas da su poplave povezane sa sušom i globalnim zagrevanjem. Za svaki stepen Celzijusa koliko se poveća temperatura kao posledica zagrevanja, količina vode koja isparava u autmosferu se poveća za 7 odsto što rezultira intezivnijim padavinama, koje za kratko vreme donose veliku količinu vode.

- Posle ektremnih suša, logično je da slede poplave. Tokom visokih temperatura i ekstremnih toplotnih talasa, isparava veća količina vode. Isparavanjem vode sa velikih vodenih površina, ona odlazi u gornje slojeve atmosferskog  dela Zemlje, gde se kondenzuje u vidu oblaka, kako bi se u obliku atmosferskih padavina ponovo vratila na Zemlju tokom hidrološkog ciklusa. Problem je što je to velika količina vode koja se u kratkom vremenskom periodu sruči na zemlju - ističe ona i dodaje:

- Porast globalne temperature i veoma izražena temperaturna varijabilnost, direktno uslovljavaju i promene rasporeda i količine padavina, što se ispoljava kroz pojavu čestih i intenzivnih suša koje smenjuju poplave u mnogim regionima. Ova smenjivanja sušnih perioda sa naglim i intenzivnim padavinama, utiču na promenu osobina zemljišta, odnosno sadržaj hranljivih materija, pH vrednost zemljišta, prisustvo pesticida i svetlosti, kao i procesa koji se u njima odvijaju. Mnoge od ovih promena mogu oštetiti ili potpuno uništiti biljni svet, životinje i ostale organizme, pa čak imaju uticaja i na život ljudi koji se nalaze na zahvaćenim područjima.

- Klimatske promene sa svim efektima kao posledicu mogu imati značajne izmene osobina i uslova zemljišta. Ove promene najviše utiču na osetljive ekosisteme promenom prirodne vegetacija, što uslovljava i način upotrebe zemljišta. Pod uticajem osobina vegetacije (sastav vrsta, gustina biljaka, dinamika razvoja, proizvodnja biomase, karakteristike korena), mogu delimično biti ublaženi efekti klimatskih promena. Sve promene zemljišta koje nastaju usled klimatskih promena po svojoj prirodi možemo podeliti na fizičke, hemijske i biološke. Fizičke promene, odnosno degradacioni procesi, ispoljavaju se kroz pojavu erozije zemljišta, povećanje stepena kiselosti i povećanje prisustva soli u zemljištu - kaže analitičarka za naš portal.

Šta možemo očekivati u budućnosti?

Katarina Gligorijević, analitičarka za zaštitu životne sredine, kaže da u budućnosti u pogledu efekata klimatskih promena možemo očekivati porast temperature, topljenje leda na polovima, porast nivoa mora i okeana, izmenu režima padavina, pojačan broj poplava, kao i sušnih perioda i požara, dok su UN najavile dve strategije u pokušaju da ublaže klimatske promene.

- Okvirna konvencija UN o promeni klime najavljuje dve strategije kao odgovor na klimatske promene. Prva, odnosno ublažavanje klimatskih promena (mitigacija), podrazumeva smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove (adaptacija). Druga strategija - prilagođavanje ekoloških, socijalnih i ekonomskih sistema na klimatske promene podrazumeva promene u procesima, praksama i strukturama za ublažavanje potencijalne štete od mogućih efekata koje donose klimatske promene - zaključuje ona. 

Srbija Danas/Petar Stojković