Рекордни топлотни таласи, суше и поплаве су НОВА НОРМАЛНОСТ?! Државе падају једна за другом, а тек нам се ЦРНО ПИШЕ - вребају огромне ОПАСНОСТИ по људско здравље

Према извештају Уједињених нација, објављеним поводом Међународног дана смањења ризика од катастрофа, број екстремних временских догађаја драстично је порастао у последње време, па је само од 2000. до 2019, године Земљу погодило 7348 катастрофа.

Разорни пожари, огромне поплаве и рекордни топлотни таласи све чешће заузимају ударна места у медијском извештавању, а јасно је и да ће промене у клими имати негативне последице на друштво и привреду и у годинама које следе. Током лета 2022. године, Европа се суочила са најгорим сушама у последњих 500 година, а ситуација је била толико драматична да су многи градови остали без воде.

Ово нису нови феномени. Међутим, њихова учесталост и интензитет су се повећали у последњих неколико година. Између 1980. и 2022. године, 5.582 особе су погинуле због поплава у 32 европске земље, а 702 особе су изгубиле живот због пожара. Стопа смртности од поплава и пожара расте јер све више људи живи у подручјима склоним таквим феноменима. Према извештају ЕЕА, око 53 милиона грађана ЕУ – 12 процената европске популације – тренутно живи у подручјима која су изложена ризику од поплава река. Овај број је повећан за 935.000 између 2011. и 2021. године, што "показује континуирани развој на поплавним равницама."

Још раширенија је суша са све већим бројем европских региона под готово сталним стресом због недостатка воде, и то не само на југу, према ЕЕА. Током лета, стрес због воде погађа до 70 процената Европљана. У последњих педесет година, уз помоћ раста популације, обновљиви водни ресурси по глави становника су пали за 24 процената. Такође доприноси и смањење квалитета воде, узроковано растом температуре ваздуха и воде која погодује расту патогена, обилним падавинама које "удвостручују вероватноћу концентрација штетних патогена у воденим телима" због загађене отпадне воде и отицања, те растом нивоа мора који, у ниским областима, узрокује продор слане воде у подземне и површинске водне аквифере.

Погоршање климатских промена "даље ће повећати изложеност људи екстремним временским условима, са озбиљним здравственим последицама," упозорава ЕЕА. Најизложенији здравственим утицајима од поплава, суша, пожара или болести преношених водом су старији људи, деца, особе лошег здравља, групе са ниским примањима, пољопривредници и хитне службе.

Аларм одјекује снажно за пољопривреднике, јер су изложени здравственим и социјалним ризицима повезаним са сушом и недостатком воде такође и са економске тачке гледишта. ЕЕА процењује да би фарме у Италији, Грчкој, Португалу, јужној Француској и Шпанији могле претрпети губитке до 9 процената вредности при порасту глобалне температуре од 1°Ц. Према овој пројекцији, вредност пољопривредног земљишта у регионима јужне Европе ће се смањити за више од 80 процената до 2100. године.

Рекордна суша у Африци

Док се једни делови света боре против ектсремних суша, другима главобоље задају поплаве. Тако се јужни део Африке суочио са најгором сушом у последњих сто година, која је уништила усеве, изазвала глад милиона људи и натерала пет држава да прогласе националну катастрофу, док је Светски програм за храну УН (WFP) саопштио да очекује повећање броја људи који се боре да се прехране.

- Сада долази најгори период - рекла је за Франс прес у Јоханесбургу у петак вршитељка дужности регионалног директора WFP-a за јужну Африку Лола Кастро.

- Људи нису могли ништа да сакупе и проблем је што ће следећа жетва бити у априлу 2025. године - додала је она.

После Малавија, Намибије, Замбије, Зимбабвеа, мала краљевина Лесото пре две недеље је прогласила стање националне катастрофе због суше повезане с метеоролошком појавом Ел Нињо која једнима у свету доноси сушу, а другима поплаве.

Очекује се да Ангола и Мозамбик ускоро прогласе катастрофу или велики мањак хране, додала је Лола Кастро.

По неким проценама, суша је најгора у том региону у последњих 100 година, рекла је она. Најмање 27 милиона људи је погођено, а многи зависе од пољопривреде да би преживели, рекла је Лола Кастро, преносе агенције.

Суша је уништила 70 одсто усева у Замбији и 80 одсто у Зимбабвеу, знатно смањивши снабдевање и повећавши цене хране, рекла је она.

- Кад и не можемо говорити о глади, људи не могу да купе адекватне оброке или да уносе довољан број калорија дневно. Деца почињу да слабе, становништво почиње да пати - рекла је она.

Суше на Сицилији

Сицилија је један од региона Европе највише погођених глобалним загревањем. Од суша које девастирају локалну пољопривреду до исцрпљујућих топлотних таласа и других екстремних временских услова, Euronews је путовао по италијанском острву како би из прве руке видео како је живети на првим линијама климатске кризе.

„Клима веома снажно утиче на живот Сицилије,” каже Ђерардо Дијана, сицилијански фармер, док гледа своја поља пшенице и пасуља, која су потпуно уништена двогодишњом сушом. Његове крваве наранџе такође су у озбиљној опасности, упркос Ђерардовим напорима да црпи воду из подземља или из оближњих језера.

„Ово је само преживљавање! Нажалост, са овим дугим летом, такође се плашимо могућности да биљке угину,“ каже он.

Трајна суша

Ова упорна суша је само један од знакова борбе Сицилије против климатске кризе. Сицилија је такође била погођена последњих година шумским пожарима, бујичним поплавама и топлотним таласима. Током лета 2021. године, сицилијански град Сиракуза забележио је рекордну температуру од 48,8 степени Целзијуса. То је била највиша температура у историји Европе и, за многе, показатељ реалности глобалног загревања.

Медитерански басен, чији је Сицилија највеће острво, загрева се 20% брже од глобалног просека. Овај регион је већ достигао повећање просечне температуре од 1,5 степени Целзијуса од прединдустријске ере: праг постављен Париским климатским споразумом из 2015. године како би се ублажили екстремни временски догађаји.

Према Кристијану Мулдеру, професору екологије на Универзитету у Катанији, овај феномен би могао да се прошири на трећину територије Сицилије до 2030. године и на две трећине до 2050. године.

Деценије дезертификације

Даље у унутрашњости, у централној Сицилији, некада цветајућа поља око фарме Салватореа Morrealea сада су сува и показују јасне знаке дезертификације.

Али Мореале не криви само време. Он такође критикује власти што нису раније реаговале: „Када сам био у школи, већ се говорило о дезертификацији Сицилије. Дакле, то није нешто што је почело данас или јуче. Политичари сносе одређену одговорност јер су могли раније размишљати о томе и решити проблем.“

Његов осећај одражава анализу Ђузепеа Цирелија, професора пољопривредне хидраулике на Универзитету у Катанији. Његова истраживања показују да су нека подручја Сицилије доживела пад падавина од 70% у последњих годину дана у поређењу са претходних двадесет година. Упркос ономе што назива „невиђеном сушом“, Цирели наглашава да су многе цеви и системи за наводњавање поља или дистрибуцију воде домаћинствима стари и нису модернизовани, што резултира значајним губицима воде.

Сицилијанци у борби

Раније ове године, локалне власти су увеле рестрикције воде за милион људи у скоро 100 општина. У јужном граду Ђели, новинари су разговарали са породицом која може да приступи води само свака три дана. Флоријана Калеа је објаснила да се вода чува у резервоарима, али није довољна за потребе њене породице.

„Са осталим становницима нашег суседства, сви смо исцрпљени јер је ова ситуација заиста фрустрирајућа и стресна,“ каже она.

Колико дуго ће Сицилија издржати ову сушу остаје неизвесно. Међутим, многи мештани верују да би мука њиховог острва требало да буде знак за буђење за остатак Европе.

„Неки људи негирају климатске промене,“ рекао је фармер Ђерардо, додајући: „Мислим да ово више не можемо негирати.“

Поплаве у Јапану

Најмање четири особе се воде као нестале у Јапану након што су јаке кише довеле до изливања река из корита, саопштиле су власти у петак. Око 200.000 људи је затражено да се евакуише пошто су јаке падавине погодиле северни Јапан ове недеље, саопштила је агенција за управљање пожарима и катастрофама. Јавни емитер НХК јавио је да је око 4.000 људи премештено у склоништа.

На снимцима се виде клизишта, поплављени путеви и бујица која односи аутомобиле. Неки путеви, као и брзи возови, познати као Шинкансен у Јапану, били су у прекиду.

Два региона у северозападној јапанској префектури Јамагата забележила су највише кише у 24 сата од 1976. године, саопштила је Јапанска метеоролошка агенција (ЈМА). Шињо је забележио 389 милиметара, а Саката 289 милиметара, саопштила је ЈМА. Агенција за метеорологију је саопштила да ће у наредна три дана пасти од 100 до 200 милиметара кише дневно.

- Три особе, укључујући два полицајца који су били у мисији тражења несталог човека, воде се као нестали - рекао је званичник агенцији АФП.

Војска је послата у Јамагату да се придружи спасилачким напорима полиције и ватрогасних званичника, рекао је портпарол владе, преноси Аваз.

Најмање једна особа умрла је у граду Акита, главном граду префектуре Акита у северном региону Тохоку, јавила је агенција АФП. Четворица су пријављени као нестали због јаке кише у префектурама Јамагата и Акита на острву Хоншу.

Веза између суша и поплава

Аналитичарка за заштиту животне средине Катарина Глигоријевић истиче за портал Србија Данас да су поплаве повезане са сушом и глобалним загревањем. За сваки степен Целзијуса колико се повећа температура као последица загревања, количина воде која испарава у аутмосферу се повећа за 7 одсто што резултира интезивнијим падавинама, које за кратко време доносе велику количину воде.

- После ектремних суша, логично је да следе поплаве. Током високих температура и екстремних топлотних таласа, испарава већа количина воде. Испаравањем воде са великих водених површина, она одлази у горње слојеве атмосферског  дела Земље, где се кондензује у виду облака, како би се у облику атмосферских падавина поново вратила на Земљу током хидролошког циклуса. Проблем је што је то велика количина воде која се у кратком временском периоду сручи на земљу - истиче она и додаје:

- Пораст глобалне температуре и веома изражена температурна варијабилност, директно условљавају и промене распореда и количине падавина, што се испољава кроз појаву честих и интензивних суша које смењују поплаве у многим регионима. Ова смењивања сушних периода са наглим и интензивним падавинама, утичу на промену особина земљишта, односно садржај хранљивих материја, пХ вредност земљишта, присуство пестицида и светлости, као и процеса који се у њима одвијају. Многе од ових промена могу оштетити или потпуно уништити биљни свет, животиње и остале организме, па чак имају утицаја и на живот људи који се налазе на захваћеним подручјима.

- Климатске промене са свим ефектима као последицу могу имати значајне измене особина и услова земљишта. Ове промене највише утичу на осетљиве екосистеме променом природне вегетација, што условљава и начин употребе земљишта. Под утицајем особина вегетације (састав врста, густина биљака, динамика развоја, производња биомасе, карактеристике корена), могу делимично бити ублажени ефекти климатских промена. Све промене земљишта које настају услед климатских промена по својој природи можемо поделити на физичке, хемијске и биолошке. Физичке промене, односно деградациони процеси, испољавају се кроз појаву ерозије земљишта, повећање степена киселости и повећање присуства соли у земљишту - каже аналитичарка за наш портал.

Шта можемо очекивати у будућности?

Катарина Глигоријевић, аналитичарка за заштиту животне средине, каже да у будућности у погледу ефеката климатских промена можемо очекивати пораст температуре, топљење леда на половима, пораст нивоа мора и океана, измену режима падавина, појачан број поплава, као и сушних периода и пожара, док су УН најавиле две стратегије у покушају да ублаже климатске промене.

- Оквирна конвенција УН о промени климе најављује две стратегије као одговор на климатске промене. Прва, односно ублажавање климатских промена (митигација), подразумева смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и прилагођавање на измењене климатске услове (адаптација). Друга стратегија - прилагођавање еколошких, социјалних и економских система на климатске промене подразумева промене у процесима, праксама и структурама за ублажавање потенцијалне штете од могућих ефеката које доносе климатске промене - закључује она. 

Србија Данас/Петар Стојковић