RIMOKATOLIČKO BADNJE VEČE I BOŽIĆ ISPUNJENI DIVNIM TRADICIJAMA: Simbolika jelke, poklona, kao i pravljenje specijalnog KOLAČA - najsrećniji su MALI KORINĐAŠI
Večeras je Badnje veče koje se, takođe, obeležava širom sveta, a za njega se vezuju najrazličitiji običaji.
U najlepše praznike tokom godine spadaju Badnji dan i Božić, bez obzir na to koje ste veroispovesti. Tada osim već okićenih gradova svetle i naši domovi, a možda najlepše je to što se tada porodica okuplja i uživa u zajedničkom vremenu i običajima.
Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje koje vreme računaju po novom, Gregorijanskom kalendaru, 25. decembra slave Božić, najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista. Tada se slavi rođenje Isusa Hrista, a sama reč Božić, kao deminutiv reči Bog, označava da se na taj dan rodio Isus, mali Bog. I to je izgleda jedna od retkih zajedničkih činjenica u katoličkoj i pravoslavnoj kulturi obeležavanja ovog datuma, koji zapadni hrišćani proslavljaju 25. decembra po novom, gregorijanskom kalendaru, uvedenom reformom pape Grgura XIII 1582. godine.
OVE GODINE BOŽIĆ OPET POD MERAMA: U crkve jedino sa kovid propusnicama
PREDSEDNIK VUČIĆ ČESTITAO BOŽIĆ PO GREGORIJANSKOM KALENDARU: "Želim da duh Božića bude i u narednoj godini podsticaj"
"KORONA NE IDE NA BOŽIĆNU PAUZU" Nemačka u strahu zbog omikrona - Olaf Šolc uveo oštre mere pred praznike
Večeras je Badnje veče koje se, takođe, obeležava širom sveta, a za njega se vezuju najrazličitiji običaji.
Mnogi običaji počinju da se praktikuju na Badnji dan još od ranog jutra. Na trpezama je danas zastupljena posna hrana, a u pojedinim krajevima Badnji dan započinju priganicama. Na stolu se nalaze orasi, lešnici, badem, smokva, jabuka, posuda sa raznovrsnim žitaricama u koju se stavlja božićna sveća.
Tog dana sređuje se kuća za Božić jer na sam dan Božića ne valja ništa raditi po kući. Kiti se božićno drvo i peku kolači.
Simbolika jelke je posebna.
Većina domova ima božićnu jelku i bez nje se ne može zamisliti ovaj praznik. Zimzelena boja božićne jelke upućuje na večnost, njen trouglasti oblik na Sveto trojstvo, a grane na krst. Trebalo bi da se kiti crvenim i zlatnim staklenim kuglama koje nose simboliku tako što ukazuju na zmiju koja navodi na iskušenje i plodove ubrane sa drveta znanja.
Na jelku se obavezno stavljaju i svećice koje su po hrišćanskoj veri Isusovi simboli svetla. Jelka se uglavnom kiti bez male dece jer ona veruju da i nju i poklone donosi Deda Mraz. Ispod jelke se stavljaju pokloni koji se razmenjuju sutradan.
Vrata kuća ukrašena su imelama, a običaj je da onaj ko se nađe ispod venca može nekog da poljubi ili da bude poljubljen. Od imela se prave i venčići koji se takođe ukrašavaju.
Tradicionalni kolač Božićnjak pravi se na Badnji dan, a on predstavlja Vitlejem u malom.
A običaj kom se najviše raduju mališani je "korinđanje". Tada deca obilaze komšiluk, pevajući i recitujući božićne pesmice, a zauzvrat od domaćina dobijaju slatkiše.
Katolička crkva u ponoć, između Badnjeg dana i Božića, služi svetu misu koja se zove "Ponoćka". Tokom ove mise, pevaju se božićne pesme i veruje se da tad "iz mraka dolazi božije svetlo". Potom jedni drugima čestitaju Božić.
Kod katoličkih vernika, po svim crkvama prikazana je scena rođenja Bogomladenca u jaslama, pored kojih se nalaze Marija i Josif. Njima se vernici klanjaju na Božić.
Na samo božićno jutro ustaje se rano, tog dana se obično ostaje kod kuće, a drugi dan se ide u posetu rođacima i komšijama. Mladići su devojkama, kao tradicionalni božićni dar, poklanjali tzv. božićnicu, a to je ukrašena jabuka.
