ŠABAČKO JEVREMOVO ZLATNO DOBA: Petnaest godina kulturnog, ekonomskog i medicinskog procvata grada
Tradicija - Najdublje ukorenjeni deo našeg kulturnog nasleđa, kroz vekove pažljivo čuvan i prenošen s kolena na koleno, da se ne bi zapostavilo ili zaboravio. Ona nas povezuje sa precima i usto vreme predstavlja naše nasleđe za one koji dolaze posle nas. Negovana kroz predanja, rituale i običaje, samo naša i ničija više, jedinstvena i veličanstvena, bez nje nema niti nas, niti našeg nacionalnog identiteta.
U martu 1816. godine, Miloš Obrenović svog najmlađeg brata postavio je za obor-kneza Šabačke nahije. Taj najmlađi Milošev brat bio je niko drugi do Jevrem Obrenović, koji će otići u istoriju Šapca kao jedan od najznamenitijih šapčana i Srba svoga vremena. Tada mu je bilo tek 26 godina, a tokom svog petnaestogodišnjeg upravljanja gradom, on će zaraditi i svoj čuveni nadimak - Gospodar Jevrem.
ŠABAČKA TVRĐAVA: Simbol grada, čuvar tradicije i spomenik kulture
ŠABAČKI NARODNI MUZEJ: Učitelj istorije, promoter umetnosti i čuvar kulturne baštine
ŠABAČKA BIBLIOTEKA: Svetilište znanja, čuvar mudrosti i vrata ka neizmernom blagu ljudskoga duha
U okviru svojih zaduženja u Šabačkoj nahiji, Jevrem se angažovao na raznim poljima, uključujući prikupljanje poreza, urbanističko uređenje, osnivanje Magistrata, organizacije zdravstvene zaštite, suzbijanje kriminala, razvoj sela, diplomatske aktivnosti, a njegova ambicija i dobra organizacija ljudstva i materijalnih resursa postavili su temelje za razvoj Šapca, koji će kasnije dobiti i nadimak “Mali Pariz”.
Iako je uprava Jevrema Obrenovića bila obeležena turskom vrhovnom vlašću, to njega nije sprečilo da krene putem “evropejskih” tekovina, pa se Šabac veoma brzo razvio u jedan od najmodernijih, ako ne i namoderniji grad u Srbiji, čije ulice su se sekle pod pravim uglom, a koji se mogao pohvaliti modernom bolnicom, dobro opremljenom apotekom, školom, kasarnom i magistratom, ali i ogromnim brojem kafana, koje su bile centri noćnog života, ali i alternativne kancelarije za sastajanje poslovne gospode i sklapanje dogovora.
Još jedan važan delić šabačke gradske puzle za vreme uprave Jevrema Obrenovića jeste i izgradnja Jevremovog konaka, koji je bio centar kulture i noblesa u gradu. Tamo su bili pozivani samo odabrani intelektualci, političari, umetnici i drugi velikaši tog doba, a pokrovitelj mnogih umetnika, koji su dolazili u konak, bio je Jevrem Obrenović lično.
Zgrada konaka sama po sebi, pored svoje neizmerne lepote, po mnogočemu bila je prva u Srbiji svoga vremena, a neke od novina koje je ona donela jesu: prvi klavir, prvom krevetu od kovanog gvožđa, prve staklene prozore koji se otvaraju, kao i prvi nacifrani fijaker, kupljen u Vojvodini, koja je tada bila pod austrijskom upravom. Pored svega ovoga, konak je bio opremljen bibliotekom najviših evropskih standarda, u svojoj zbirci imajući dela Šilera, Kupera, Lafontena i drugih velikaša pisane reči.
Nakon petnaest godina na čelu grada, Jevrem je nastavio dalje putem svojih ambicija, a iza sebe je ostavio jedan potpuno izgrađen, moderni grad, sa razvijenom trgovinom, zanatstvom i poljoprivredom. Danas, u njegovu čast, najlepša ulica u gradu nosi ime upravo po njemu - Gospodar Jevremova.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Šabac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
