ШАБАЧКО ЈЕВРЕМОВО ЗЛАТНО ДОБА: Петнаест година културног, економског и медицинског процвата града
Традиција - Најдубље укорењени део нашег културног наслеђа, кроз векове пажљиво чуван и преношен с колена на колено, да се не би запоставило или заборавио. Она нас повезује са прецима и усто време представља наше наслеђе за оне који долазе после нас. Негована кроз предања, ритуале и обичаје, само наша и ничија више, јединствена и величанствена, без ње нема нити нас, нити нашег националног идентитета.
У марту 1816. године, Милош Обреновић свог најмлађег брата поставио је за обор-кнеза Шабачке нахије. Тај најмлађи Милошев брат био је нико други до Јеврем Обреновић, који ће отићи у историју Шапца као један од најзнаменитијих шапчана и Срба свога времена. Тада му је било тек 26 година, а током свог петнаестогодишњег управљања градом, он ће зарадити и свој чувени надимак - Господар Јеврем.
ШАБАЧКА ТВРЂАВА: Симбол града, чувар традиције и споменик културе
ШАБАЧКИ НАРОДНИ МУЗЕЈ: Учитељ историје, промотер уметности и чувар културне баштине
ШАБАЧКА БИБЛИОТЕКА: Светилиште знања, чувар мудрости и врата ка неизмерном благу људскога духа
У оквиру својих задужења у Шабачкој нахији, Јеврем се ангажовао на разним пољима, укључујући прикупљање пореза, урбанистичко уређење, оснивање Магистрата, организације здравствене заштите, сузбијање криминала, развој села, дипломатске активности, а његова амбиција и добра организација људства и материјалних ресурса поставили су темеље за развој Шапца, који ће касније добити и надимак “Мали Париз”.
Иако је управа Јеврема Обреновића била обележена турском врховном влашћу, то њега није спречило да крене путем “европејских” тековина, па се Шабац веома брзо развио у један од најмодернијих, ако не и намодернији град у Србији, чије улице су се секле под правим углом, а који се могао похвалити модерном болницом, добро опремљеном апотеком, школом, касарном и магистратом, али и огромним бројем кафана, које су биле центри ноћног живота, али и алтернативне канцеларије за састајање пословне господе и склапање договора.
Још један важан делић шабачке градске пузле за време управе Јеврема Обреновића јесте и изградња Јевремовог конака, који је био центар културе и ноблеса у граду. Тамо су били позивани само одабрани интелектуалци, политичари, уметници и други великаши тог доба, а покровитељ многих уметника, који су долазили у конак, био је Јеврем Обреновић лично.
Зграда конака сама по себи, поред своје неизмерне лепоте, по многочему била је прва у Србији свога времена, а неке од новина које је она донела јесу: први клавир, првом кревету од кованог гвожђа, прве стаклене прозоре који се отварају, као и први нацифрани фијакер, купљен у Војводини, која је тада била под аустријском управом. Поред свега овога, конак је био опремљен библиотеком највиших европских стандарда, у својој збирци имајући дела Шилера, Купера, Лафонтена и других великаша писане речи.
Након петнаест година на челу града, Јеврем је наставио даље путем својих амбиција, а иза себе је оставио један потпуно изграђен, модерни град, са развијеном трговином, занатством и пољопривредом. Данас, у његову част, најлепша улица у граду носи име управо по њему - Господар Јевремова.
Пројекат је финансиран из буџета Града Шабац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
