SELO LEGENDARNE SRPSKE VAJARKE: Zavičajna kuća ponosno čuva dela Ljubinke Savić Grasi (VIDEO/FOTO)
Mesto u blizini opštine Boljevac koje se posebno izdvaja jeste selo Ilino koje je najmanje u opštini Boljevac sa svega 80 stanovnika.
Opština Boljevac prostire se u istočnoj Srbiji, na prostoru severnog dela planinskog masiva, u dolini Crnog Timoka. Njena teritorija geografski pripada istočnoj Srbiji, istorijski Timočkoj Krajini, a administrativno Zaječarskom okrugu koju karakteriše veliko prostranstvo.
Dolina Crnog Timoka, pravcem jugozapad-severoistok, preseca opštinu na dva dela, od kojih je severni viši i prostraniji, dok je južni niži i naseljeniji. Pored ovih znamenitosti, kojima je sama prirodu ovu opštinu obogatila, Boljevac se ponosi i diči i svojim selima gde svako nosi neku posebnost i draž, prirodu i domaćine čiji duh i gostoprimstvo se rečima ne može opisati, već se mora doživeti i proživeti.
SPOMENIK KULTURE I SVEDOK PROŠLIH VREMENA: Svetinja od velikog značaja skrivena u šumarku
DRAGULJ ISTOČNE SRBIJE: Bogovinska pećina dom hrabrog hajduka i skrovište mnogih tajni i legendi
BOLJEVAC PODNO RTNJA: Ova ekološka opština pravi odmor za dušu!
Mesto u blizini opštine Boljevac koje se posebno izdvaja jeste selo Ilino koje je najmanje u opštini Boljevac sa svega 80 stanovnika. Ali meštani, uz pomoć lokalne samouprave godinama rade na unapređenju turističke ponude koju ovaj kraj, bogat prirodnim lepotama, svakako ima.
Ono po čemu se svakako izdvaja jeste činjenica da se svake godine na ovom mestu održava dečji festival, a posebnu atrakciju za turiste predstavlja zavičajna kuća Ljubinke Savić Grasi. U njoj turisti mogu, uz tradicionalne predmete koji su se koristili u kućama s kraja 19. i početkom 20. veka u Ilinu, da vide i deo radova Ljubinke Savić Grasi.
Posebnu atrakciju predstavlja Ilino vrelo, uređeni izvor planinske vode zahvaljujući kome je ovo selo i nastalo. Dok je kompletna okolina u selu Ilino uređena u tradicionalnom, etno stilu. Tu su restorani, kompleksi etno kuća, tradicionalna jela, tako da celo selo daje potpuno drugačiju i primamljivu ponudu turistima iz većih gradova, kojih je iz godine u godinu sve više, i koji privlače turiste iz svih krajeva Srbije, ali i šire.
Međutim, ono zbog čega se u ovo selo sa namerom dolazi jeste mesto koje svojom okućnicom, prirodom i istorijom koju sa sobom nosi, jeste zavičajna kuća vajarke Ljubinke Savić Grasi.
Istorijat zavičajne kuće Ljubinke Savić Grasi
Kuća je sagrađena krajem 19. veka, pripadala je porodici Savić do 1926. godine kada je prodata Opštini ilinskoj. Pored sedišta opštine, u njoj je nakon II Svetskog rata, jedno vreme bila seoska prodavnica i kafana.
Rekonstruisana je u potpunosti i pretvorena u Zavičajnu kuću vajarke Ljubinke Savić Grasi, septembra 2009. godine. Kuća je opremljena u tradicionalnom stilu predmetima domaće radinosti žitelja Ilina.
U sobi Ljubinke Savić Grasi urađena je postavka o životu i stvaralaštvu ove umetnice, koja je živela i stvarala u Beogradu, ali je do kraja života ostala privržena svom zavičaju.
Ko je bila poznate srpska vajarka Ljubinka Savić Grasi
Vajarka Ljubinka Savić – Grasi rođena je 1922. god. u selu Ilino kod Boljevca. Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije završila je u Beogradu u klasi prof. Alojza Dolinara.
Njen umetnički opus čine
- skulpture žene i deteta, njene trajne inspiracije ( žena majka, heroina, prelja...)
- portreti najvećih umova i istorijskih ličnosti u obliku medaljona, plaketa i kao puna plastika
- nekoliko spomenika i spomen obeležja.
- najčešće je radila u gipsu, terakoti i bronzi.
Izlagala je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Dela Ljubinke Savić Grasi čuvaju se u našim najvećim muzejima, kulturnim i prosvetnim ustanovama i privatnim zbirkama, a od septembra 2009. godine neka od njih su izložena i u njenom rodnom Ilinu. Umrla je u Beogradu 1. decembra 1999. godine.
Više o samoj zavičajnoj kući, radu vajarke, njenom odnosu sa sugrađanima, ulaganjima u selo i opštinu Boljevac i samom životu govorio je Dragiša Damnjanović potpredsednik Mesne zajednice Ilino koji objašnjava da je Ljubinka Savić Grasi vajala mnoge stvari, mnoge skulpture sve do 1983. godine, sve do momenta do kada se nije suočila sa opakom bolešću, dok zbog nje nije završila u kolicima kao invalid.
- Ljubinka je od tog momenta, od trenutka kada je obolela, ona je prešla da vaja i radi na medaljama. Preko stotinu medalja je tada uradila. Davne 1992. godine imala je izložbu u Cvijeti Zuzorić, a par godina kasnije, 1999. godine odmah nakon bombardovanja je i preminula - rekao je potpredsednik mesne zajednice Ilina i dodaje da je inspiraciju nalazila u liku žene:
- Ona je bila čisto vajar, njena preokupacija je bila žena. Ima ona i drugih stvari i skulptura.
Da nije bila popularna samo u Boljevcu i svom rodnom mestu govori i podatak da njena dela možemo videti i po Beogradu. Dragiša Damnjanović, potpredsednik mesne zajednice objašnjava da je njena ruka bila vešta, a ona sama po sebi vrhunska umetnica i dodaje da se na Novom Beogradu može videti popularna česma na kojoj su izvajane ptice koje piju vodu koja je delo veštih ruku naše poznate vajarke Ljubinke Savić Grasi.
Projekat je finansiran iz budžeta opštine Boljevac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
