SELO NA JUGOZAPADU SRBIJE NEKADA DEO CARSKE DŽADE! Ovde je džamija koja čuva najstariji Kuran na Balkanu (FOTO)
Iako dugačka samo 24 kilometra reka Mileševka koja izvire ispod planine Jadovnik u blizini Prijepolja nesvakidašnji je prirodni dragulj u čijem kanjonu se nalaze velike svetinje i bogato kulturno istorijsko nasleđe.
Ako vas put navede na jugozapad Srbije u divlji i surovi kanjon ove reke upoznaćete se sa izuzetnim lokalitetima i bogatsvom islamske kulture na našim prostorima. Smešteno ispod srednjovekovne tvrđave Mileševac nalazi se selo Hisardžik koje važi za jednu od najstarijih mahala na ovim prostorima.
- Ovuda je nekada prolazio jedan od najvažnijih karavanskih puteva jer se carskom džadom išlo do Dubrovnika ili Stambola. Danas ovo selo jedva da broji nekoliko stotina duša - kažu meštani.
NADVILI SE CRNI OBLACI NAD BEOGRADOM! Jako nevreme - kiša i grad pljušte kao iz kabla (FOTO)
VLADA DONELA ODLUKU: Odvojiće se 8 miliona dinara za pomoć porodicama nastradalih rudara
SRBIJU PONOVO ČEKA SNEG! U ovom delu zemlje biće pahulja, poznato i kada nam stiže ZNAČAJNO otopljenje
Na duh starih vremena ovde podseća stara kaldrma, kao i živopisna džamija o kojoj nema tačnih podataka o nastanku, ali je pomenuta u putopisima poznatog osmanskog putopisca Evlije Čelebije koji je tim krajem prošao daleke 1664. godine. Ono po čemu je posebna jeste da se u njoj čuva najstariji Kuran na Balkanu koji je star oko 400 godina.
- To je izuzetno redak primerak takve knjige na ovim prostorima. Sačuvan je u celosti, dimenzija 40 x 30 centimetara i težak je pet kilograma. Pisan je izuzetnim stilom koji se ne može videti ni u jednoj drugoj knjizi. Dugo se mislilo da je ovaj Kuran star oko tri veka, međutim u Narodnoj biblioteci u Beogradu zaključeno je da je napsian pre četiri stotine godina - izjavili su ranije u Islamskoj zajednici u Prijepolju.
Ova knjiga je 2005. godine poslata Narodnoj biblioteci gde je izvršeno istraživanje. Konzerviran i zaštićen vraćen je u Hisardžik. Ispred njega se vernici danas mole, a služiće i budućim pokolenjima. Ovakav redak rukopis značajan je deo baštine Sandžaka u Srbiji i na Balkanu.
Džamija u Hisardžiku nedavno je rekonstrisana ali je zadržala svoj autentičan oblik. Zbog nepripstapačne geografske konfguracije u njoj se molitva umesto nekoliko puta dnevno obavlja samo petkom.
