"DECA SU NAM UGROŽENA ZBOG LOŠE HRANE" Oglasili se stručnjaci nakon haos u školi u Aranđelovcu
Ko ima obavezu i odgovornost da ih nauči šta je za njihovo zdravlje najbolje da jedu i koje količine hrane zadovoljavaju potrebe njihovog organizma u periodu rasta i razvoja.
Učenici i jedna nastavnica OŠ "Sveti Sava" u Aranđelovcu zatražili su medicinsku pomoć nakon što su pojeli užinu, mališani bili na infuziji, sanitarna inspekcija odmah zatvorila objekat.
KAKO SE DRUGE ZEMLJE BORE PROTIV KORONE: Virus se po Evropi širi brže nego što mislimo - ovo su sve CRVENE TAČKE KOVIDA
POČINJE SEZONA SLAVA: Struka i SPC saglasni oko jedne stvari, prodavci primećuju ogromnu razliku u odnosu na prethodne
Stručnjaci došli do novih saznanja: Ko su ljudi otporni na kovid i da li je njihov DNK ključ za lečenje ove bolesti
Ko ima obavezu i odgovornost da ih nauči šta je za njihovo zdravlje najbolje da jedu i koje količine hrane zadovoljavaju potrebe njihovog organizma u periodu rasta i razvoja. Jesu li slatkiši, gazirana pića i peciva prečesto na meniju naših mališana, pubertetlija i adolescenata i koje su posledice fast fud modela ishrane, govorila je profesorka ishrane Svetlana Stanišić .
- Važna je tema, trovanje uvek može da se desi, to je akutna stvar. Ja sam od jednog mog izvora čula da se restorani koji se bave keteringom za škole, vrtkiće i staračke domove kad spremaju nešto kuvano, mešaju 5l ulja sa 40l vode, koriste mleko na dan isteka roka trajanja - kaže profesorka.
Ona je dodala da je najveći problem konzumacija slatkiša i grickalica.
- Da li je lako kontrolisati, to je pitanje za nekog drugog. Ali poneta je da čak i kada izgleda da se zdravo hrane, taj kvalitet je upitan. Problem je što deca jedu toliko slatkiša i grickalica, a tu je prostor gde se vidi koliku roditelji nemaju kontrolu nad decom. Kada pričamo o ishrani dece, jedno je teorija, drugo je praksa. Sada vidimo da bi roditelji dali deci bilo šta da jedu, jer su deca danas jako izbirljiva.
- Najbolja hrana jeste kuvana i jako je važno šta deca jedu, jer se emotivno vezuju za tu hranu i period kada su se osećali bezbrižno i sigurno. Ali jedno je reći šta bi trebalo da se jede, a drugo je industrija hrane. Nekada je bio Popaj sa spanaćem, danas imate Sunđer Boba sa pljsekavicama, Nindža kornjače sa picama, žitarice sa crtanim likovima. U restoranima brze hrane se poklanjaju igrtačke, tu je taj faktor iznenađenja, pa deci čak i kad nije stalo do te hrane, oni jedva čekaju da vide igračku, da bi kasnije počeli i da jedu tu hranu - kaže profesorka Svetlana Stanišić.
Ishrana dece problem kojim treba i država da se bavi.
- Sve je do sistema, imate države gde je marketing brze i nezdrave hrane zabranjen u toku prepodnevnih časova. Postoje države gde je zabranjeno davati igračke uz hranu, videti ctane likove na instant žitaricama i slatkišima, uz to u nekim zemljama je zabranjeno otvarati kioske brze hrane u okviru škola.
- Imate decu sa svim pokvarenim i propalim zubima zbog gaziranih pića. Najbolji način ako hoćete da uništite zube jeste da pijete sok . Imate decu koja čiji zglobovi ne mogu da izdrže njihovu težinu, imate gojaznu decu koja pate od ozbiljnog nedostatke vitamina i minerala, jer hrana nikad nije bila praznija. Nekad kada je neko bio gojazan, to je bio zbog sarmi, kajmaka, pršute i nije mu nedostajalo vitamina i minerala - naglašava Svetlana.
Dobri primeri uvek idu iz kuće, pa je jako važno i šta roditelji jedu. Profesorka ishrane naglasila je da je i sama morala da promeni svoje navike ishrane, kako bi bila dobar primer svojoj deci.
- I sami roditelji se loše hrane i deca uče sama po modelu roditelja. Ja sam prva izmenila svoje navike kada je hrana u pitanju. Kada kupujem stvari za kuću izbegavam grickalice i slatkiše. Imamo sada šljive sa čokoladom, ako žele nešto slatko, bademi, orasi, lešnici, kačkavalj, kajmak. Deci treba nešto što je kalorično. Kada se deca od malih nogu navikavaju na slatko oni postaju dopaminski zavisnici, što im daje posle u životu mogućnost da postanu zavisni kasnije i od cigareta, alkohola, igrica, od svih drugih mogućih štetnih stvari - navela je Svetlana Stanišić sa univerziteta Singidunum.
