EVO ZAŠTO ĆE NA PERIFERIJI BEOGRADA PRE PASTI SNEG NEGO U CENTRU: Čuveni meteorolog objasnio nebičan fenomen
Meteorolog Nedeljko Todorović otkrio zašto postoje razlike u gradskoj mikroklimi.
Meteorolog Nedeljko Todorović, rekao je da ne postoji pouzdana metodologija za dugoročne prognoze, pozivajući se na svoje višedecenijsko iskustvo i 43 godine radnog staža.
TOTALNI PREOKRET! Danas i do 32 stepena, a evo kada nas očekuju pljuskovi i zahlađenje
Srpska crkva danas slavi Srđevdan! Evo šta nikako ne smete da radite na OVAJ praznik
"RADIMO SVE ŠTO MOŽEMO" Oglasio se počasni konzul Srbije u Izraelu povodom otmice našeg državljanina
Istakao je da je poslednjih godina zabeležen trend porasta minimalnih temperatura u Beogradu i to povezao s ljudskim faktorom.
- Minimalne temperature u Beogradu imaju umeren trend porasta. Znači, ublažile su se one hladnoće zimske u centru grada, na periferiji Beograda nisu. Zato što je Beograd postao toplotno ostrvo, gradsko toplotno ostrvo. Na to utiču saobraćaj, grejanje i sve ono što čovek proizvodi svojom energijom, pa zagrevanjem vazduha ublažava snižavanje noćnih minimalnih temperatura - objasnio je Todorović, a prenose mediji.
Ovakve atmosferske prilike povezao je i sa pojavom prvog snega u pojedinim delovima glavnog grada.
- A onda to utiče i na prvu pojavu snega, zato što u centralnim delovima grada bude tri stepena, a na periferiji bude jedan stepen. Na periferiji pada sneg, a u centru grada ništa. Razumete? To su ti neki sitni detalji koji odlučuju o tome. Ali, ajde da kažemo onako generalno, ne može svake godine da bude ozbiljna zima. U toku tri zimska meseca, možda bude više perioda po sedam ili deset dana hladnijih sa snegom. Nekad možda bude jedan mesec. Retko od kada možda bude dva meseca hladnoće, pa sneg padne nekih 30-50 cm - otkrio je meteorolog.
Iako, kako kaže, ne postoji mogućnost precizne dugoročne prognoze, njegove kolege se naslanjanju na neka pravila koja mogu da budu korisni parametri.
- Ne možemo da očekujemo u Beogradu svake godine jaku zimu i ispod snežnih pokrivača. Poslednji takav slučaj je bio 2012. u februaru. Sećamo se, ja mislim svi, Sava i Dunav su se zaledili. Otprilike tako, na nekih desetak, 12 godina dođe jedna hladnija epizoda, dugotrajnija, sa pravom zimom. A analiza, kad gledamo nazad, stotina godina i više, kaže da svake 21. i 22. godine dođe ona prava zima, jača nego i ova što smo imali u februaru 2012. A to bi, po ponovljivosti tih zima, trebalo da bude 2026. na 2027. godinu To je neka moja gruba procena i to uvek moramo sa rezervom da uzmemo. Ali kada bi uzeli tu neku zakonitost ponovljivosti, tako bi trebalo da bude - rekao je Nedeljko Todovorić.
