ЕВО ЗАШТО ЋЕ НА ПЕРИФЕРИЈИ БЕОГРАДА ПРЕ ПАСТИ СНЕГ НЕГО У ЦЕНТРУ: Чувени метеоролог објаснио небичан феномен
Метеоролог Недељко Тодоровић открио зашто постоје разлике у градској микроклими.
Метеоролог Недељко Тодоровић, рекао је да не постоји поуздана методологија за дугорочне прогнозе, позивајући се на своје вишедеценијско искуство и 43 године радног стажа.
ТОТАЛНИ ПРЕОКРЕТ! Данас и до 32 степена, а ево када нас очекују пљускови и захлађење
Српска црква данас слави Срђевдан! Ево шта никако не смете да радите на ОВАЈ празник
"РАДИМО СВЕ ШТО МОЖЕМО" Огласио се почасни конзул Србије у Израелу поводом отмице нашег држављанина
Истакао је да је последњих година забележен тренд пораста минималних температура у Београду и то повезао с људским фактором.
- Минималне температуре у Београду имају умерен тренд пораста. Значи, ублажиле су се оне хладноће зимске у центру града, на периферији Београда нису. Зато што је Београд постао топлотно острво, градско топлотно острво. На то утичу саобраћај, грејање и све оно што човек производи својом енергијом, па загревањем ваздуха ублажава снижавање ноћних минималних температура - објаснио је Тодоровић, а преносе медији.
Овакве атмосферске прилике повезао је и са појавом првог снега у појединим деловима главног града.
- А онда то утиче и на прву појаву снега, зато што у централним деловима града буде три степена, а на периферији буде један степен. На периферији пада снег, а у центру града ништа. Разумете? То су ти неки ситни детаљи који одлучују о томе. Али, ајде да кажемо онако генерално, не може сваке године да буде озбиљна зима. У току три зимска месеца, можда буде више периода по седам или десет дана хладнијих са снегом. Некад можда буде један месец. Ретко од када можда буде два месеца хладноће, па снег падне неких 30-50 цм - открио је метеоролог.
Иако, како каже, не постоји могућност прецизне дугорочне прогнозе, његове колеге се наслањању на нека правила која могу да буду корисни параметри.
- Не можемо да очекујемо у Београду сваке године јаку зиму и испод снежних покривача. Последњи такав случај је био 2012. у фебруару. Сећамо се, ја мислим сви, Сава и Дунав су се заледили. Отприлике тако, на неких десетак, 12 година дође једна хладнија епизода, дуготрајнија, са правом зимом. А анализа, кад гледамо назад, стотина година и више, каже да сваке 21. и 22. године дође она права зима, јача него и ова што смо имали у фебруару 2012. А то би, по поновљивости тих зима, требало да буде 2026. на 2027. годину То је нека моја груба процена и то увек морамо са резервом да узмемо. Али када би узели ту неку законитост поновљивости, тако би требало да буде - рекао је Недељко Тодоворић.
