Откривени сви непознати детаљи ликвидације вођа Земунског клана: Некадашњи начелник УКП-а описао шта се све догодило - "Стој, полиција, а онда кренула рафална паљба
Акција хапшења вођа земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума у Мељаку марта 2003. године, петнаест дана након убиства премијера Зорана Ђинђића, није била режирана.
Теорије да су они негде убијени, па донети у Мељак - нису тачне, тврди некадашњи начелник Управе криминалистичке полиције (УКП) Миле Новаковић, који је имао важну улогу и у акцији "Сабља", спроведеној након убиства премијера.
- Измишљене су те приче да су они негде ухапшени, саслушани и убијени, па донети тамо или да су доведени тамо па убијени. САЈ је осмислио акцију хапшења: прво су направили један шири обруч у викенд-насељу, а потом је ударна екипа САЈ борбеним возилима кренута фронтално. Пробили су дворишну капију и усмерили се ка погрешној викендици. Све је експлодирало. Бегунци су одмах схватили о чему је реч. Избацили су тобре, искочили кроз прозор и потрчали у два правца - рекао је бивши начелник.
- Спасојевић и Луковић према воћњаку, а Багзи на супротну страну. Багзи је протрчао поред борбеног возила, успео да се домогне шипражја и побегне. То ће остати вечна мистерија. Људи из САЈ су схватили шта се догодило, трче према правој викендици, Спасојевић и Луковић натрчавају на шири обруч. Чује се: "Стој, полиција! Стој, пуцаћу!" А, онда рафална паљба. Постоји и снимак целе те акције - објаснио је Новаковић и додао да је сумануто да буде исценирано с обзиром на то да је у питању кућа Луковићевог ујака.
- Па, то је викендица Луковићевог ујака, који нам је и испричао да их је ту одвео. Зашто бисмо их, после неког наводног мучења, одвели и стрељали у његовој викендици? - упитао је Новаковић.
Као доказ за то да су пре смрти мучени, многи су навели модрице које се виде на Луковићевом лицу.
- Лекар који је сведочио на суду баш то је објаснио. Рекао је да је нормално да ће имати масницу и да ће му лице бити отечено кад му је метак прошао кроз главу. Чудио сам се што су такве приче износили и неки озбиљни људи - истакао је бивши начелник и открио колико новца су вође Земунског клана имале код себе.
- Кад су кренули у бекство, код себе су, како је причао сведок-сарадник Ђура Мутави, имали око 40.000 евра. Део су потрошили на куповину викендице са Ђурином мајком, али ту су само преноћили и наставили даље. Бекство је скупа ствар, вероватно су одмах преполовили ту суму. Нису, дакле, носили са собом велику суму новца, јер су се надали да ће све то проћи за десетак дана, мислили су да ће се брзо вратити кућама... А, можда је део новца био и код Багзија, па је можда он то однео са собом - прича Новаковић.
Сведок-сарадник Дејан Миленковић Багзи пронађен је касније у Грчкој и изручен у Србију. Међутим, полиција није имала право да га испита, већ само тужилаштво, па није дао одговоре на многа питања - детаље о атентату на Ђинђића, куда је бежао после Мељака и ко му је помагао, о убиствима Бошка Бухе и Момира Гавриловића.
Снага "земунског клана" кулминирала је у лето 2002. године, кад Дејан Миленковић Багзи, некад најпоузданији сарадник Љубише Бухе Чумета, почео да сарађује искључиво са Спасојевићевом групом.
- Једном ме је Буха послао код Спасојевића да му уништим неки аутомобил и тако је све почело. Упао сам у то друштво и ту се више ништа није могло - изјавио је једном Багзи пред судом.