Srbi imaju običaj uoči Petrovdana: Pale se lile, deca treba da urade SLEDEĆE, devojke na praznik gledaju u žito

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Dan svetih apostola Petra i Pavla, praznik u narodu poznat pod imenom Petrovdan.

Petrovdanskim slavljem završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve.

Praznik Svetih apostola Petra i Pavla, ustanovljen je kao pomen na stradanje apostola u Rimu 67. godine nove ere (prema nekim izvorima 69. godine).

Petrovdan se u tradiciji slovenskih naroda smatra prelomnim datumom, posle koga u prirodi nastupaju promene, približava se jesen.

Kod Srba postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina.

Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.

Veruje se da je današnji dan jedan od ključnih datuma letnjeg ciklusa praznika. Ima mnogo zajedničkog sa Ivanjdanom, glavnim letnjim praznikom, koji je proslavljen samo nekoliko dana ranije. Devojke, ako ste 7. jula posadile žito, danas treba da pogledate da li je i kako niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će te se sigurno udati.

Kod Srba Petrovdan je slava pekara i ribara. Ovaj praznik u Srbiji se obeležava kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica, ali i mesta. Tako Petrovdan danas kao gradsku slavu slavi i Jagodina, čija je crkva posvećena ovim svecima stara 117. godina.

Bugari su verovali da posle Petrovdana vreme biva hladnije, da se sunce okreće zimi, da ptice prestaju da pevaju, a trava da raste.

Po ruskim verovanjima, na Petrovdan je Sveti Petar “popljuvao” lišće, pa se posle tog dana više ne kuvaju trave i bilje, ne lome se grane za metle.