Срби имају обичај уочи Петровдана: Пале се лиле, деца треба да ураде СЛЕДЕЋЕ, девојке на празник гледају у жито

Српска православна црква и верници сутра славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник у народу познат под именом Петровдан.

Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном цркве.

Празник Светих апостола Петра и Павла, установљен је као помен на страдање апостола у Риму 67. године нове ере (према неким изворима 69. године).

Петровдан се у традицији словенских народа сматра преломним датумом, после кога у природи наступају промене, приближава се јесен.

Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.

Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.

Верује се да је данашњи дан један од кључних датума летњег циклуса празника. Има много заједничког са Ивањданом, главним летњим празником, који је прослављен само неколико дана раније. Девојке, ако сте 7. јула посадиле жито, данас треба да погледате да ли је и како никло. Ако су клице као прстенови, ове јесени ће те се сигурно удати.

Код Срба Петровдан је слава пекара и рибара. Овај празник у Србији се обележава као слава многобројних православних породица, али и места. Тако Петровдан данас као градску славу слави и Јагодина, чија је црква посвећена овим свецима стара 117. година.

Бугари су веровали да после Петровдана време бива хладније, да се сунце окреће зими, да птице престају да певају, а трава да расте.

По руским веровањима, на Петровдан је Свети Петар “попљувао” лишће, па се после тог дана више не кувају траве и биље, не ломе се гране за метле.