"SRBIJI NE PRETE SUPERĆELIJSKE VEĆ VIŠEĆELIJSKE OLUJE": Čuveni klimatolog izneo upozorenje, evo šta možemo da preduzmemo (VIDEO)

Nakon tropskih vrućina koje su obeležile vikend za nama, tokom prethodna dva dana Srbiju je zahvatilo naglo zahlađenje sa vremenskim nepogodama. Nevreme, praćeno jakom kišom, gradom i vetrom javilo se prvo u zapadnim delovima Vojvodine, Bačke Palanke, delovima Srema i Mačve, a potom i Novog Sada i Beograda. 

Situacija se nije promenila ni juče, pa je tako novo naoblačenje sa kišom, pljuskovima, grmljavinom, padom temperature i lokalnom pojavom grada zadesilo zapadne delove Vojvodine, Zapadnu Srbiju i Beograd.

Komentarišući trenutno stanje, Ana Vuković Vimić, doktor nauka iz oblasti metereoloških nauka i profesorka na Poljoprivednom fakultetu u Beogradu, kaže za medije da je u ponedeljak veče došlo do "prodora hladnije vazdušne mase, koja je donela klastere višećelijskih oluja sa saverozapada".

- U toku noći i jutros ojačalo je jugozapadno strujanje koje je sa Jadrana, preko dinarskih planina, donelo veoma vlažan vazduh. To se razvuklo u liniju nestabilnosti, gde se stvorilo mnogo jakih lokalnih oluja. Taj sistem se kreće dalje ka istoku, ali usporenije, jer ga blokira polje visokog rizika, koje je na istoku -objašnjava ona.  

Vuković Vimić tvrdi da je sve što se ovih dana dešavalo takozvana  "višećelijska oluja".

- Superćelijska oluja je veliki oblak koji se jako brzo kreće. Ovde je u pitanju višećelijska oluja, gde imamo klastere konvektivnih oblaka. Ona može da se manifestuje slično kao superćelijska, samo ulgavnom nešto manjeg intenziteta, ali može zahvatiti veće površine. To su oluje sa lokalizovanim udarima vetra, velikom varijablinostima u padavinama - pojašnjava ona.   

Jako nevreme koje je nedavno pogodilo Beograd, napravilo je probleme i zastoje u saobraćaju, a pojedine ulice su zbog velike količine vode zatvorene. Velike gužve stvorile su se kod Beogradskog sajma, na Voždovcu, na potezu od Trošarine ka Konjarniku, na Petlovom brdu, a Višnjička ulica je zatvorena za saobraćaj. U pojedinim delovima grada automobili su čak i ostali zaglavljeni u vodi, a veliki zastoji su i na Autokomadi i mostu Gazela.

Posledice sinoćnjeg nevremena vide se i po oborenim stablima, granama i zaostaloj vodi u pojedinim ulicama. Na Bežanijskoj kosi u Beogradu stablo je oboreno u sinoćnjem nevremenu, a korenje oborenog drveta podiglo je dva automobila. Na pojedinim ulicama glavnog grada jutros se zadržala voda od sinoćnjeg i noćašnjeg pljuska, pa tako na njima ima oborenog drveća i granja, a automobili se zbog toga sporije kreću, kao i zbog pljuska koji je ponovo počeo. 

JKP "Zelenilo Beograd" objavilo je da je zbog nevremena intervenisalo na više od 50 lokacija na saniranju prelomljenih stabala i grana širom grada. Ekipe su na terenu, uz upotrebu neophodne mehanizacije, bez prestanka već više od 15 sati i rad će biti nastavljen dok god za tim bude bilo potrebe, odnosno dok se ne sanira svako stablo ili prelomljena grana. Najviše intervencija zabeleženo je na teritoriji opština Zvezdara, Palilula, Zemun i Novi Beograd.

Takođe, načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Miloš Milenković izjavio je da su nakon nevremena u ponedeljak na teritoriji Beograda vatrogasne ekipe intervenisale 28 puta i da je skoro 100 vatrogasaca bilo na terenu. On je za Radio televiziju Srbije kazao da je najviše intervencija bilo zbog polomljenih stabala, a da se dogodilo i šest požara od udara groma.

Upitana o uzroku sve češćeg čupanja drveća iz korena zbog nevremena, Vuković Vimić odgovara da se radi o "posledici klimatskih promena".  

- Sada su učestaliji takvi ekstremi, pa tako sve više svedočimo ogromnim štetama. Sve učestalije oluje ruše prirodno zelenilo i objekte. To je posledica klimatskih promena, o čemu govore i različite nacionalne studije. U periodu početka 21. veka, visok rizik od ekstremnih padavina bio je na oko šest odsto teritorije, a do sredine veka prešao je preko 50 odsto, što znači da se svake godine mogu očekivati ovakvi problemi na više od polovine Srbije. Kako se menja klima na našim prostorima, to je, nažalost, očekivano, odnosno kada imamo više toplote i upliv veće vlažnosti, neminovno je da ćemo imati i intenzivnije padavine - poručuje meteorološkinja.

Kada je reč o mehanizmima zaštite, ona ističe da Srbija ima izrađen program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

- Program predviđa izmenu metodologiju izrade procene rizika od katastrofa u našoj zemlji. Ta metodologija se bavi procenom rizika od ekstremnih padavina i bujičnih poplava, kao i toplotnih talasa. Ona, za sada, ne sadrži klimatske promene, ali kada se to dogodi, to bi trebalo da povuče za sobom mnoge druge promene u zakonodavstvu, propisima i strateškimn dokumentima. Važno je da se desi jačanje kapaciteta službi, kao što je RHMZ, kako bi se ranije predvidele takve situacije i građanstvo par dana ranije pripremilo da zaštiti sebe i svoju imovinu - zaključuje Vuković Vimić.  

Izvor: Srbija Danas/NIN/Đorđe Bjelanović/M.A.