"СРБИЈИ НЕ ПРЕТЕ СУПЕРЋЕЛИЈСКЕ ВЕЋ ВИШЕЋЕЛИЈСКЕ ОЛУЈЕ": Чувени климатолог изнео упозорење, ево шта можемо да предузмемо (ВИДЕО)

Након тропских врућина које су обележиле викенд за нама, током претходна два дана Србију је захватило нагло захлађење са временским непогодама. Невреме, праћено јаком кишом, градом и ветром јавило се прво у западним деловима Војводине, Бачке Паланке, деловима Срема и Мачве, а потом и Новог Сада и Београда. 

Ситуација се није променила ни јуче, па је тако ново наоблачење са кишом, пљусковима, грмљавином, падом температуре и локалном појавом града задесило западне делове Војводине, Западну Србију и Београд.

Коментаришући тренутно стање, Ана Вуковић Вимић, доктор наука из области метереолошких наука и професорка на Пољоприведном факултету у Београду, каже за медије да је у понедељак вече дошло до "продора хладније ваздушне масе, која је донела кластере вишећелијских олуја са саверозапада".

- У току ноћи и јутрос ојачало је југозападно струјање које је са Јадрана, преко динарских планина, донело веома влажан ваздух. То се развукло у линију нестабилности, где се створило много јаких локалних олуја. Тај систем се креће даље ка истоку, али успореније, јер га блокира поље високог ризика, које је на истоку -објашњава она.  

Вуковић Вимић тврди да је све што се ових дана дешавало такозвана  "вишећелијска олуја".

- Суперћелијска олуја је велики облак који се јако брзо креће. Овде је у питању вишећелијска олуја, где имамо кластере конвективних облака. Она може да се манифестује слично као суперћелијска, само улгавном нешто мањег интензитета, али може захватити веће површине. То су олује са локализованим ударима ветра, великом варијаблиностима у падавинама - појашњава она.   

Јако невреме које је недавно погодило Београд, направило је проблеме и застоје у саобраћају, а поједине улице су због велике количине воде затворене. Велике гужве створиле су се код Београдског сајма, на Вождовцу, на потезу од Трошарине ка Коњарнику, на Петловом брду, а Вишњичка улица је затворена за саобраћај. У појединим деловима града аутомобили су чак и остали заглављени у води, а велики застоји су и на Аутокомади и мосту Газела.

Последице синоћњег невремена виде се и по обореним стаблима, гранама и заосталој води у појединим улицама. На Бежанијској коси у Београду стабло је оборено у синоћњем невремену, а корење обореног дрвета подигло је два аутомобила. На појединим улицама главног града јутрос се задржала вода од синоћњег и ноћашњег пљуска, па тако на њима има обореног дрвећа и грања, а аутомобили се због тога спорије крећу, као и због пљуска који је поново почео. 

ЈКП "Зеленило Београд" објавило је да је због невремена интервенисало на више од 50 локација на санирању преломљених стабала и грана широм града. Екипе су на терену, уз употребу неопходне механизације, без престанка већ више од 15 сати и рад ће бити настављен док год за тим буде било потребе, односно док се не санира свако стабло или преломљена грана. Највише интервенција забележено је на територији општина Звездара, Палилула, Земун и Нови Београд.

Такође, начелник Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Милош Миленковић изјавио је да су након невремена у понедељак на територији Београда ватрогасне екипе интервенисале 28 пута и да је скоро 100 ватрогасаца било на терену. Он је за Радио телевизију Србије казао да је највише интервенција било због поломљених стабала, а да се догодило и шест пожара од удара грома.

Упитана о узроку све чешћег чупања дрвећа из корена због невремена, Вуковић Вимић одговара да се ради о "последици климатских промена".  

- Сада су учесталији такви екстреми, па тако све више сведочимо огромним штетама. Све учесталије олује руше природно зеленило и објекте. То је последица климатских промена, о чему говоре и различите националне студије. У периоду почетка 21. века, висок ризик од екстремних падавина био је на око шест одсто територије, а до средине века прешао је преко 50 одсто, што значи да се сваке године могу очекивати овакви проблеми на више од половине Србије. Како се мења клима на нашим просторима, то је, нажалост, очекивано, односно када имамо више топлоте и уплив веће влажности, неминовно је да ћемо имати и интензивније падавине - поручује метеоролошкиња.

Када је реч о механизмима заштите, она истиче да Србија има израђен програм прилагођавања на измењене климатске услове.

- Програм предвиђа измену методологију израде процене ризика од катастрофа у нашој земљи. Та методологија се бави проценом ризика од екстремних падавина и бујичних поплава, као и топлотних таласа. Она, за сада, не садржи климатске промене, али када се то догоди, то би требало да повуче за собом многе друге промене у законодавству, прописима и стратешкимн документима. Важно је да се деси јачање капацитета служби, као што је РХМЗ, како би се раније предвиделе такве ситуације и грађанство пар дана раније припремило да заштити себе и своју имовину - закључује Вуковић Вимић.  

Извор: Србија Данас/НИН/Ђорђе Бјелановић/М.А.