SRBIN STRADAO OD UJEDA STRŠLJENA! Poznati zmijolovac upozorava: "Ujedaju po rukama i glavi" Savetuje kako da se zaštitite

Povodom ovog slučaja novinar Espresa je porazgovarao sa čuvenim zmijolovcem Vladicom Stankovićem koji je do detalja objasnio sve karakteristike ovih opasnih insekata, na kojim mestima oni formiraju svoja legla, kao i adekvatne načine kako da se zaštitimo od njih.

- Ovaj period godine i ove visoke temperature su jako pogodne za razmnožavanje stršljena i stvaranje legla. Legla se pojavljuju obično na nekim nepristupačnim mestima. I to na mestima koja su svakodnevno izložena suncu, na mestima koja su okrenuta ka sunčevoj strani. Matica stršljena u svojim čeljustima žvaće koru drveta i od tog materijala polako stvara stanište. Nakon pravljenja sitnih "pločica", matica polaže mlade larve i u tom trenutku je ona i "matica" i "radilica" jer ih ona polaže, ali ih i hrani na opsegu od dva kilometara - započinje priču Vladica Stanković i dodaje:

- Zatim mladi stršljeni počinju da joj pomažu i preuzimaju postepenu funkciju "radilice", naravno ona ima i nekoliko mužjaka koji je oplođavaju. Sve što je sunčaniji period vremena, legla su sve veća i nekada pojedino leglo može imati i do hiljadu jedinki - kaže.

Kako ističe, stršljeni uvek napadaju u roju potencijalnu žrtvu koja ima predstavlja opasnost i imaju svoje "izviđaće" koji ih o tome obaveštavaju.

- Stršljeni imaju dva do tri izviđača koji obilaze teren. U slučaju potencijalne opasnosti oni odmah alarmiraju druge stršljene i poput roja pčela počinju da napadaju žrtvu - tvrdi on.

Ljudi najčešće prave greške kada misle da će na najjednostavnije načine da uklone stršljene. To je praktično nemoguće bez profesionalnog uklanjanja legla, jer sve što ih više ubijate sve više se izlažu novi stršljeni.

- Ljudi misle da ukoliko stavljaju flaše pune slatkog, da će na taj način da nahvataju stršljene i da će na taj način da se izbore sa njima, ali to je nedovoljno. Jer koliko god da oni uspeju da nahvataju i ubiju stršljena uz pomoć slatka, matica će da izlegne duplo više njih. Zbog toga je najbolje ne boriti se sa njima, već jednostavno zatražiti pomoć ljudi koji su običane za takve intervencije - smatra Vladica Stanković.

On kaže da je pored intervencija hvatanja zmija išao i na mnogo intervencija uklanjanja legla stršljena i da je uvek bio izložen velikoj opasnosti.

- Imao sam mnogo intervencija po pitanju stršljena. To su mnogo opasnije intervencije od intervencija hvatanja zmija. Legla stršljena sam pronalazio u krovovima kuća, u dimnjaku, na svim nepristupačnim mestima. Uvek osećam veliku opasnost kada idem na terene kako bih sklanjao legla stršljena i uvek nosim zaštitno odelo koje sam sam skrojio. Neke od tih intervencija su bile jako nezgodne, sećam se da se jedanput u jednoj kući napravilo leglo u samom potkrovlju. I ja kada sam ušao u to potkrovlje, bilo je neizdrživo tesno i jedva sam puzio, morao sam da vodim računa da ne zakačim zaštitno odelo o nešto i da ga ne iscepam, a sa druge strane ni sam nisam znao gde se leglo nalazi, a pritom sam čuo zujanje stršljena. Isto tako u jednoj drugoj situaciji sam imao problem sa rajsferšlusom koji nisam mogao da zakopčam na zaštitnom odelu, a oni su počeli da zuje... nekako sam uspeo da se odbranim i hvala Bogu živ sam i zdrav kao što vidite - kaže Vladica.

Ujed stršljena može biti koban ukoliko žrtva odmah ne odreaguje i ne zatraži medicinsku pomoć.

- Stršljeni ujedaju žrtvu najčešće u predelu glave i ruku. Ti ujedi mogu da izazovu alergijske rekacije kod ljudi, a kod nekih i jaka gušenja. Zato uvek smatram, kao i u slučaju zmija, da ljudi moraju da kod sebe imaju lekove radi prve prevencije, a to je recimo lek "presing". Odmah nakon uzimanja leka, naravno neophodno je da odu do prve zdravstvene ustanove jer neblagovremeno javljanje kod doktora može dovesti do zdravstvenih komplikacija - završava Vladica.

Izvor: Srbija Danas/Espreso/Autor: Miloš Dojčinović