SREĆAN BOŽIĆ: MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Božić, jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika kojim se obeležava rođenje Isusa Hrista. Redakcija "Srbija Danas" želi svim pravoslavnim vernicima srećan Božić.
Na Božić hrišćani idu na bogosluženja, pravoslavni na jutrenje i Liturgiju, pričešćuju se, a zatim dolaze kući, gde je spremljena bogata božićna trpeza. Tog dana praznuju u svom domu sa polaznikom. Običaji nalažu da žene dan pre pripreme bogati božićni jelovnik, a ručak bi trebao da bude svečan i bogat. Jelo se voće, povrće, meso, razne pečenice, hleb, peciva i brojna druga jela.
Česnica se smatra izuzetno važnim obrednim kolačem. Spravljana je od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Česnica se mesila prvog dana Božića kad prvo zvono zazvoni u crkvi ili između jutrenja i dostojna. Sam naziv je zanimljiv zato što potiče od reči "deo“ jer se lomila na delove, prema broju ukućana. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali.
Božić spada, zajedno sa Uskrsom i Duhovima, među tri najveća hrišćanska praznika. Božićno slavlje traje više dana. Crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić obeležavaju 7. januara.
Na Božić se mesi česnica u koju se stavljaju novčić i razni drugi simboli. Ko od ukućana nađe neki od simbola, veruje se da će na tom polju biti najuspešniji. Mladići su devojkama često kao tradicionalni božićni poklon poklanjali tzv. božićnicu, ukrašenu jabuku.
Prvi posetilac koji bi posetio kuću na Božić, tzv. polaznik ili položajnik, trebao bi biti zdrav, krepak, veseo što bi domu donelo sreću, a često su se unapred domovi dogovarali o "slučajnom“ posetiocu kako se ne bi izazvala nesreća. Ako bi pak na Božić padala kiša, verovalo se da će uroditi sve što se okopa motikom. Vernici se pozdravljaju sa rečima "Mir Božji. Hristos se rodi" i otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi". Posle 40 posnih dana, ovaj je prvi ''mrsni'' dan.
Božićna liturgija počela je u ponoć, uz sasluženje sveštenstva beogradskih crkava i u prisustvu velikog broja vernika. Početak liturgije označila je zvonjava 49 zvona svetosavskog hrama, uz koju je u hram ušlo i sveštenstvo.
