Šta danas nosimo na slavu, a šta bi trebalo? Ovo su najčešće greške sa slavskim poklonima koje svi pravimo! Evo šta tradicija zaista nalaže
U srpskoj kulturi, slava predstavlja jedan od najvažnijih porodičnih praznika i simbol duboko ukorenjenih pravoslavnih običaja.
Kao poseban dan kada se porodica okuplja da proslavi svog sveca zaštitnika, slava ima i niz specifičnih običaja koji su se prenosili s generacije na generaciju. Jedan od njih je i poklanjanje domaćinu - darivanje koje nosi određeno značenje i poštovanje prema slavaru i svecu koji se slavi.
Tradicionalni pokloni za slavu: Poštovanje, simbolika i svrha
U prošlosti, pokloni su bili izraz bliskosti i poštovanja prema domaćinu, često bez velike materijalne vrednosti, ali sa značajnim simboličkim značenjem. Tradicionalno, gosti su donosili poklone kao što su sveća, vino, tamjan i brašno. Ovi predmeti imaju duboko ukorenjeno značenje u pravoslavlju i često su povezani sa svetim obredima. Sveća, na primer, simbolizuje svetlost Hristovu, tamjan predstavlja molitvu, a vino je znak radosti i zajedništva.
Takođe, u mnogim delovima Srbije, običaj je bio da se domaćinu donese pogača ili slavski kolač, posebno ako je gost blizak prijatelj ili član porodice. Ovo se smatralo izrazom solidarnosti i podrške domaćinu u pripremi slavlja. Ovi pokloni su imali praktičnu, ali i duhovnu vrednost, jer su se koristili tokom slavske liturgije i obreda.
Savremeni pokloni
Danas, u vreme modernih trendova i promene načina života, darivanje za slavu doživelo je određene transformacije. U savremenom društvu, pokloni su često postali materijalno vredniji i lišeni tradicionalnog značenja. Sveće, vino i tamjan zamenili su praktični pokloni kao što su kafe, bombonjere, vino i skupi alkoholni napici, dok mnogi gosti donose čak i luksuzne poklone poput parfema, garderobe ili poklon-vaučera.
Ovaj pomak u poklanjanju često izaziva dilemu među Srbima – da li ovakvi pokloni odgovaraju duhu slave, ili se udaljavamo od pravog značenja praznika? Poklanjanje skupocenih predmeta može stvoriti osećaj neprijatnosti kod domaćina, posebno u slučajevima kada oni nisu u mogućnosti da uzvrate sličnim darovima.
Šta kažu tradicija i pravoslavni običaji?
Pravoslavna tradicija nalaže da poklon za slavu bude simboličan i povezan sa slavom i svetiteljima, pre nego sa materijalnom vrednošću. Sveti Sava, kao osnivač srpske pravoslavne crkve i običaja, propovedao je skromnost i bliskost sa Bogom, što je u suprotnosti s ekstravagantnim poklonima koji danas postaju česti. Stoga se smatra da bi idealan poklon za slavu trebao biti duhovan ili simboličan, u skladu sa pravoslavnom verom i običajima.
U skladu sa ovim verovanjima, prigodni pokloni uključuju sveće, ikone, tamjan ili manje prigodne poklone koji su namenjeni čuvanju uspomene na dan slave. Na primer, knjiga sa religijskim temama, ikona ili mali simbolični dar koji ima veze sa verom može biti pažljiv i primjeren poklon.
Da li se danas pravilno daruje za slavu?
Mnogi Srbi su postali svesni da je preterivanje sa poklonima nepotrebno i često može umanjiti istinski smisao slave. Ipak, običaji su se razlikovali od kraja do kraja, i tako su se i pokloni prilagođavali lokalnim normama. Na jugu Srbije, na primer, često se nosi domaći med, rakija ili vino, dok je u Vojvodini običaj da se domaćinu poklanjaju kolači ili neka poslastica.
Kako bi se vratio smisao u slavske običaje, preporučuje se poklanjanje skromnijih, simboličnih darova, kao i međusobno poštovanje i zajedništvo. Bitnije od vrednosti poklona jeste prisustvo na slavi, gde se pokazuje pažnja i poštovanje prema domaćinu i svecu koji se slavi. Na kraju, najvažniji dar koji gosti mogu doneti jeste njihovo prisustvo i blagoslov za zdravlje i sreću domaćina.
Idealni pokloni za slavu danas
Za one koji žele da poklone nešto prigodno i smisleno, ovde su neki primeri:
- Sveća i tamjan – simbolizuju svetlost Hristovu i duhovnost.
- Ikona sveca koji se slavi – poklon koji može trajati generacijama.
- Vino ili domaća rakija – umeren simbol radosti i zajedništva.
- Religiozna knjiga – poput Biblije, molitvenika ili knjige o svecu.
- Cveće ili manja poslastica – kao znak pažnje i poštovanja.
Iako su vremena promenila tradiciju slavskih poklona, mnogi se trude da zadrže suštinu i smisao ovog običaja. Na kraju dana, nije važno koliko je poklon vredan u materijalnom smislu, već koliko je od srca darovan i koliko izražava poštovanje prema domaćinu i svetitelju koji se slavi.
Danas slavimo Mitrovdan
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, u narodu poznatijem kao Mitrovdan.
Hrišćanski svetitelj, koji je živeo u Solunu početkom 4. veka, smatra se zaštitnikom tog grada, a veruje se da je Solun spasavao od neprijateljskih vojski i zemljotresa.
Kao svetac, izuzetno je poštovan kod Grka, Rusa i Srba, a po broju svečara, Mitrovdan je peta slava u Srbiji.
Gradovi u Srbiji, Kosovska Mitrovica i Sremska Mitrovica, dobili su ime po Svetom Dimitriju Solunskom Mirotočivom.
Mnogi hramovi posvećeni su ovom svetitelju, a među njima je i saborni hram na Novom Beogradu, crkva u Pećkoj patrijaršiji i kapela u Visokim Dečanima.
Slavi se 8. novembra po gregorijanskom (novom) kalendaru, to jest 26. oktobra po julijanskom (starom) kalendaru.
U našem narodu važi običaj da se Mitrovdan smatra za dan kada dolazi zima.
Ako padne sneg za Mitrovdan, prema predanju, zadržaće se do aprila.
Važi i obrnuto, lepo vreme na 8. novembar najavljuje blagu zimu.
Dok je Srbija bila pod Turcima, govorilo se da su se hajduci na Mitrovdan razilazili i skrivali kod svojih jataka, da bi se ponovo sastali na proleće, za Đurđevdan.
Otud i poznata izreka "Mitrovdanak - hajdučki rastanak i Đurđevdanak - hajdučki sastanak".
U narodu se veruje da do Mitrovdana treba završiti sve velike poslove koji se rade napolju i da na taj dan ne treba izlaziti iz kuće.
Postoji i još jedno predanje u vezi sa Mitrovdanom, da na taj dan nije dobro prekorevati decu, čak i ako su bila nevaljala, jer će onda biti takva cele godine.
