Шта данас носимо на славу, а шта би требало? Ово су најчешће грешке са славским поклонима које сви правимо! Ево шта традиција заиста налаже
У српској култури, слава представља један од најважнијих породичних празника и симбол дубоко укорењених православних обичаја.
Као посебан дан када се породица окупља да прослави свог свеца заштитника, слава има и низ специфичних обичаја који су се преносили с генерације на генерацију. Један од њих је и поклањање домаћину - даривање које носи одређено значење и поштовање према славару и свецу који се слави.
Традиционални поклони за славу: Поштовање, симболика и сврха
У прошлости, поклони су били израз блискости и поштовања према домаћину, често без велике материјалне вредности, али са значајним симболичким значењем. Традиционално, гости су доносили поклоне као што су свећа, вино, тамјан и брашно. Ови предмети имају дубоко укорењено значење у православљу и често су повезани са светим обредима. Свећа, на пример, симболизује светлост Христову, тамјан представља молитву, а вино је знак радости и заједништва.
Такође, у многим деловима Србије, обичај је био да се домаћину донесе погача или славски колач, посебно ако је гост близак пријатељ или члан породице. Ово се сматрало изразом солидарности и подршке домаћину у припреми славља. Ови поклони су имали практичну, али и духовну вредност, јер су се користили током славске литургије и обреда.
Савремени поклони
Данас, у време модерних трендова и промене начина живота, даривање за славу доживело је одређене трансформације. У савременом друштву, поклони су често постали материјално вреднији и лишени традиционалног значења. Свеће, вино и тамјан заменили су практични поклони као што су кафе, бомбоњере, вино и скупи алкохолни напици, док многи гости доносе чак и луксузне поклоне попут парфема, гардеробе или поклон-ваучера.
Овај помак у поклањању често изазива дилему међу Србима – да ли овакви поклони одговарају духу славе, или се удаљавамо од правог значења празника? Поклањање скупоцених предмета може створити осећај непријатности код домаћина, посебно у случајевима када они нису у могућности да узврате сличним даровима.
Шта кажу традиција и православни обичаји?
Православна традиција налаже да поклон за славу буде симболичан и повезан са славом и светитељима, пре него са материјалном вредношћу. Свети Сава, као оснивач српске православне цркве и обичаја, проповедао је скромност и блискост са Богом, што је у супротности с екстравагантним поклонима који данас постају чести. Стога се сматра да би идеалан поклон за славу требао бити духован или симболичан, у складу са православном вером и обичајима.
У складу са овим веровањима, пригодни поклони укључују свеће, иконе, тамјан или мање пригодне поклоне који су намењени чувању успомене на дан славе. На пример, књига са религијским темама, икона или мали симболични дар који има везе са вером може бити пажљив и примјерен поклон.
Да ли се данас правилно дарује за славу?
Многи Срби су постали свесни да је претеривање са поклонима непотребно и често може умањити истински смисао славе. Ипак, обичаји су се разликовали од краја до краја, и тако су се и поклони прилагођавали локалним нормама. На југу Србије, на пример, често се носи домаћи мед, ракија или вино, док је у Војводини обичај да се домаћину поклањају колачи или нека посластица.
Како би се вратио смисао у славске обичаје, препоручује се поклањање скромнијих, симболичних дарова, као и међусобно поштовање и заједништво. Битније од вредности поклона јесте присуство на слави, где се показује пажња и поштовање према домаћину и свецу који се слави. На крају, најважнији дар који гости могу донети јесте њихово присуство и благослов за здравље и срећу домаћина.
Идеални поклони за славу данас
За оне који желе да поклоне нешто пригодно и смислено, овде су неки примери:
- Свећа и тамјан – симболизују светлост Христову и духовност.
- Икона свеца који се слави – поклон који може трајати генерацијама.
- Вино или домаћа ракија – умерен симбол радости и заједништва.
- Религиозна књига – попут Библије, молитвеника или књиге о свецу.
- Цвеће или мања посластица – као знак пажње и поштовања.
Иако су времена променила традицију славских поклона, многи се труде да задрже суштину и смисао овог обичаја. На крају дана, није важно колико је поклон вредан у материјалном смислу, већ колико је од срца дарован и колико изражава поштовање према домаћину и светитељу који се слави.
Данас славимо Митровдан
Српска православна црква данас прославља празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатијем као Митровдан.
Хришћански светитељ, који је живео у Солуну почетком 4. века, сматра се заштитником тог града, а верује се да је Солун спасавао од непријатељских војски и земљотреса.
Као светац, изузетно је поштован код Грка, Руса и Срба, а по броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.
Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом.
Многи храмови посвећени су овом светитељу, а међу њима је и саборни храм на Новом Београду, црква у Пећкој патријаршији и капела у Високим Дечанима.
Слави се 8. новембра по грегоријанском (новом) календару, то јест 26. октобра по јулијанском (старом) календару.
У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима.
Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла.
Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму.
Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан.
Отуд и позната изрека "Митровданак - хајдучки растанак и Ђурђевданак - хајдучки састанак".
У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће.
Постоји и још једно предање у вези са Митровданом, да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
