KOLIKI JE MAKSIMALAN ŽIVOTNI VEK LJUDI: Naučnici sigurni da ćemo uskoro doživeti neverovatno duboku starost! (VIDEO)
Naučnici veruju da bi se ljudski vek uskoro mogao drastično produžiti
Mnogi ljudi uskoro bi mogli da žive 150 godina, pokazalo je novo istraživanje, objavljeno 25. maja u uglednom časopisu "Nature Communications".
PRIJAVA ZA POMOĆ VAKCINISANIMA OD PONOĆI I TELEFONOM: Uputstvo kako se možete prijaviti, a postupak nikad lakši!
ZAHVALJUJUĆI VAKCINAMA PROTIV KORONE USKORO LEK ZA RAK I HIV? Nova mRNA tehnologija unela revoluciju u medicinu
"OČEKUJEM DA SE I SPUTNJIK V PRIZNA" Oglasio se dr Đerlek o digitalnim sertifikatima i objasnio šta nas dalje očekuje
Ono je istovremeno otkrilo da je to najverovatnije gornja granica prirodnog trajanja ljudskog života.
Očekivano trajanje života u svetu u poslednjih se stotinJak godina više nego udvostručilo, sa 31 godine u 1900. poraslo je na 72,2 godine u 2017. To produženje omogućili su faktori kao što su razvoj medicine, vakcinisanje i antibiotici, ali i kvalitetnija ishrana, higijena, dostupnost čiste vode i drugo.
Ali to nije maksimalno trajanje života, već statistička mera prosečnog vremena trajanja života ljudi u trenutku rođenja, koja zavisi od godine rođenja i drugih demografskih faktora, uključujući i pol. Trenutno je ono najduže za japanske žene i iznosi 84,3 godine.
Kako se očekivano trajanje života produžava, očekuje se da bi i broj stogodišnjaka u 21. veku trebalo znatno da poraste. Prema britanskoj Kancelariji za nacionalnu statistiku (ONS), čak jedna trećina dece rođene 2013. u Velikoj Britaniji mogla bi doživeti stotu.
Trenutno je, prema Ginisovoj knjizi rekorda, najstarija živa osoba na svetu Japanka Kane Tanaka, koja ima 118 godina. Žana Kalman, najstarija zabELežena osoba koja je ikad živela, umrla je u Francuskoj u 122. godini.
U tehnološkim krugovima, posebno u Silicijumskoj dolini, poslednjih godina je popularna ideja da bi ljudski život mogao da bude večan, tako da se umovi ljudi prebacuju u kompjutere.
Ali za sada još nije jasno koliku bi moć trebalo da imaju kompjuteri koji simuliraju funkcionisanje ljudskog mozga.
Naime, kada bismo hteli da imitiramo baš sve funkcije jednog mozga sa svim neuronima i propratnom biologijom, svi kompjuteri koji danas postoje u svetu ne bi nam bili dovoljni.
Naravno, postoji mogućnost da nije neophodno oponašati kretanje baš svih molekula svakog neurotransmitera i hormona, poput dopamina ili oksitocina, da bismo uverljivo simulirali mozak određene osobe. Za sada je sve još uvek u domenu spekulacije.
Neki naučnici takođe smatraju da bi ljudski život mogao značajno da se produži biološki, bez kompjutera, veštačkim produžavanjem telomera, koji imaju važnu funkciju u deljenju ćelija.
Krajevi hromozoma imaju svojevrsne zaštitne kapice u kojima se nekodirajući genetski kod samo ponavlja i koje onemogućuju da prilikom deljenja ćelija nastanu greške u DNK.
U novom istraživanju tim naučnika pokušao je odrediti koliko bismo maksimalno mogli živeti prirodno, bez gorenavedenih i sličnih intervencija, zahvaljujući nekoj kombinaciji povoljnog ponašanja, povoljnih uslova i dobre genetike. Naravno, preduslovi su da ne umremo od raka ili bolesti srca i da ne stradamo u saobraćajnoj nesreći.
Autori tvrde da kada otklonimo sve moguće rizike, i dalje ostaje činjenica da sposobnost našeg tela da povrati ravnotežu u svoje bezbrojne strukturne i metaboličke sistem nakon poremećaja bledi s vremenom. Čak i ako prođemo kroz život s malo izvora stresa i bez teških hroničnih bolesti, taj postupni pad ograničava ljudski život na maksimalno 120 do 150 godina.
Gerov tim kaže da ljudi sa starenjem u proseku provode sve manje vremena u svojem optimalnom fiziološkom stanju.
S druge strane, autori smatraju da studija otvara vrata za pronalaženje novih tretmana i kliničkih istraživanja mogućih načina za usporavanje procesa starenja.
Autori veruju da bi jedan od ključeva za povećanje dugovečnosti, odnosno za pronalaženje eliksira života, mogle biti tzv. senescentne ili "zombi-ćelije". To su žive ćelije koje su postale nefunkcionalne, a povezuju se s brojnim bolestima karakterističnim za starenje, od artritisa do Alchajmerove bolesti.
Stručnjaci smatraju da bi genetske manipulacije, ograničavanje unosa kalorija i novi lekovi mogli dodatno produžiti život.
