КОЛИКИ ЈЕ МАКСИМАЛАН ЖИВОТНИ ВЕК ЉУДИ: Научници сигурни да ћемо ускоро доживети невероватно дубоку старост! (ВИДЕО)
Научници верују да би се људски век ускоро могао драстично продужити
Многи људи ускоро би могли да живе 150 година, показало је ново истраживање, објављено 25. маја у угледном часопису "Натуре Communications".
ПРИЈАВА ЗА ПОМОЋ ВАКЦИНИСАНИМА ОД ПОНОЋИ И ТЕЛЕФОНОМ: Упутство како се можете пријавити, а поступак никад лакши!
ЗАХВАЉУЈУЋИ ВАКЦИНАМА ПРОТИВ КОРОНЕ УСКОРО ЛЕК ЗА РАК И ХИВ? Нова мРНА технологија унела револуцију у медицину
"ОЧЕКУЈЕМ ДА СЕ И СПУТЊИК В ПРИЗНА" Огласио се др Ђерлек о дигиталним сертификатима и објаснио шта нас даље очекује
Оно је истовремено открило да је то највероватније горња граница природног трајања људског живота.
Очекивано трајање живота у свету у последњих се стотинЈак година више него удвостручило, са 31 године у 1900. порасло је на 72,2 године у 2017. То продужење омогућили су фактори као што су развој медицине, вакцинисање и антибиотици, али и квалитетнија исхрана, хигијена, доступност чисте воде и друго.
Али то није максимално трајање живота, већ статистичка мера просечног времена трајања живота људи у тренутку рођења, која зависи од године рођења и других демографских фактора, укључујући и пол. Тренутно је оно најдуже за јапанске жене и износи 84,3 године.
Како се очекивано трајање живота продужава, очекује се да би и број стогодишњака у 21. веку требало знатно да порасте. Према британској Канцеларији за националну статистику (ОНС), чак једна трећина деце рођене 2013. у Великој Британији могла би доживети стоту.
Тренутно је, према Гинисовој књизи рекорда, најстарија жива особа на свету Јапанка Кане Танака, која има 118 година. Жана Калман, најстарија забЕЛежена особа која је икад живела, умрла је у Француској у 122. години.
У технолошким круговима, посебно у Силицијумској долини, последњих година је популарна идеја да би људски живот могао да буде вечан, тако да се умови људи пребацују у компјутере.
Али за сада још није јасно колику би моћ требало да имају компјутери који симулирају функционисање људског мозга.
Наиме, када бисмо хтели да имитирамо баш све функције једног мозга са свим неуронима и пропратном биологијом, сви компјутери који данас постоје у свету не би нам били довољни.
Наравно, постоји могућност да није неопходно опонашати кретање баш свих молекула сваког неуротрансмитера и хормона, попут допамина или окситоцина, да бисмо уверљиво симулирали мозак одређене особе. За сада је све још увек у домену спекулације.
Неки научници такође сматрају да би људски живот могао значајно да се продужи биолошки, без компјутера, вештачким продужавањем теломера, који имају важну функцију у дељењу ћелија.
Крајеви хромозома имају својеврсне заштитне капице у којима се некодирајући генетски код само понавља и које онемогућују да приликом дељења ћелија настану грешке у ДНК.
У новом истраживању тим научника покушао је одредити колико бисмо максимално могли живети природно, без горенаведених и сличних интервенција, захваљујући некој комбинацији повољног понашања, повољних услова и добре генетике. Наравно, предуслови су да не умремо од рака или болести срца и да не страдамо у саобраћајној несрећи.
Аутори тврде да када отклонимо све могуће ризике, и даље остаје чињеница да способност нашег тела да поврати равнотежу у своје безбројне структурне и метаболичке систем након поремећаја бледи с временом. Чак и ако прођемо кроз живот с мало извора стреса и без тешких хроничних болести, тај поступни пад ограничава људски живот на максимално 120 до 150 година.
Геров тим каже да људи са старењем у просеку проводе све мање времена у својем оптималном физиолошком стању.
С друге стране, аутори сматрају да студија отвара врата за проналажење нових третмана и клиничких истраживања могућих начина за успоравање процеса старења.
Аутори верују да би један од кључева за повећање дуговечности, односно за проналажење еликсира живота, могле бити тзв. сенесцентне или "зомби-ћелије". То су живе ћелије које су постале нефункционалне, а повезују се с бројним болестима карактеристичним за старење, од артритиса до Alchajmerove болести.
Стручњаци сматрају да би генетске манипулације, ограничавање уноса калорија и нови лекови могли додатно продужити живот.
