ŠTEDITE, ALI STE NA GUBITKU? Ima li smisla I DALJE čuvati novac u bankama?
Izgleda da više neće važiti pravilo da ako štedite imate i više novca. Pojedine banke u zemlji i Evropi promenile su svoju politiku i sada uzimaju kamatu na štednju, što klijente banaka stavlja u nezgodan položaj.
Neke evropske zemlje su već uvele negativne kamate na štednju stanovništva. Danska je prva koja je načinila ovaj korak , a njen primer sledile su Švajcarska i Nemačka. Ukoliko neko ne pristane da plaća banci kamatu na svoju štednju, može doći do gašenja računa. Nekoliko banaka već je izbacilo bogatije klijente, a veliki talas gašenja računa za male štediše tek sledi. Za sada, kod nas samo Narodna banka naplaćuje kamatu - na depozite bankama.
Čini se da ukoliko štediš imaćeš manje, a ne više. To je ove godine i stvarnost u nekoliko evropskih zemalja.
PRAVO BOGATSTVO OTKRIVENO U ZAPADNOJ SRBIJI: Arheolozi ne kriju oduševljenje onim što su pronašli u Perućcu i Rasištu (FOTO)
MILANOVIĆ NAPADA SRBIJU ZBOG STRUJE, A NI NE ŽIVI OVDE! Smeta mu moguće poskupljenje, a u Britaniji plaća 54 ODSTO VIŠE
POČASNA PALJBA NA KALEMEGDANU: Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom odjekivali snažni pucnji sa tvrđave
Kada je reč o štednji, i naša kao i ostale centralne banke štede. Ali štede i poslovne, tako što polažu dnevne viškove novca kod centralne banke. Za neke uloge dobijaju kamatu, a za neke plaćaju Narodnoj banci.
Narodna banka Srbije naplaćuje kamatu od banaka u pet slučajeva:
- na prekonoćne kredite za održavanje likvidnosti
- na kredite i plasmane koji nisu vraćeni u ugovorenom ili propisanom roku
- na razliku između obračuna i ostvarenog prosečnog dnevnog stanja obaveznih deviznih rezervi.
- na iznos pozitivne razlike devizne rezerve
- na iznos pozitivne razlike na dinarske obevezne rezerve.
Narodna banka plaća kamatu:
- na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja koji ne prelazi iznos obračunate dinarske obavezne rezerve
- i viškove likvidnih sredstava, radi ublažavanja ekonomskih posledica usled kovida 19
Kamata za evro u evrozoni i dalje je u minusu - 0,47 odsto, tako da je kod nas dinarska štednja isplativija od one u evrima, zbog stabilnog kursa i viših kamata.
- Projekcije za eurolibor su da će se on do kraja godine iz minusa on kretati negde do nule. Tako da očekujem da će i to imati efekta na kamatne stope indeksirane kredite, pre svega stambene kredite koje su naši građani uzimali u domaćim bankama. Ne očekujem da će to biti neki veliki iznos, ja očekujem da će se to dešavati u nekoj zoni do kraja godine od 0,2 do 0,3 odsto - navodi Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora "Erste" banke.
Ove godine je, ipak, stopa inflacije iznad kamata na depozite, štednju, pa i ostale hartije od vrednosti. Prema rečima ekonomista, ovo je slična kratkotrajna situacija kao u vreme naftnih šokova sedamdesetih godina prošlog veka.
- Mislim da to neće dugo trajati. Prvo, centralne banke će podići referentne kamatne stope, a time će inflaciju dovesti pod kontrolu, pa ćemo opet prisustvovati onoj uobičajenoj situaciji, a to je da su realne kamatne stope pozitivne - navodi Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.
On dodaje da je ovo trenutak i misli da svako treba da pogleda šta mu je alternativa.
- Mi jesmo bankocentrično tržište, i mi imamo naviku i sklonost kao i evropsko tržište da štedimo kod banaka. Ako je neko spreman da preuzme veći rizik i da očekuje veći prinos za dati rizik, on ima druge finansijske mogućnosti - dodaje Grubišić.
Sistem u Srbiji nalik je češkom, ali nije njegova kopija
Naš sistem fluktuirajućeg rukovodećeg kursa sličan je češkom modelu. Centralna banka Češke počela je prethodnih dana da podiže neke kamate kako bi sprečila inflaciju.
Međutim, zbog razlike u trgovinskim pozicijama, gde se Češka bolje kotira na listi izvoznika, a Srbija uvoznika, ne bi trebalo očekivati da će naša Narodna banka slepo kopirati mere monetarne politike zvaničnog Praga.
