ШТЕДИТЕ, АЛИ СТЕ НА ГУБИТКУ? Има ли смисла И ДАЉЕ чувати новац у банкама?
Изгледа да више неће важити правило да ако штедите имате и више новца. Поједине банке у земљи и Европи промениле су своју политику и сада узимају камату на штедњу, што клијенте банака ставља у незгодан положај.
Неке европске земље су већ увеле негативне камате на штедњу становништва. Данска је прва која је начинила овај корак , а њен пример следиле су Швајцарска и Немачка. Уколико неко не пристане да плаћа банци камату на своју штедњу, може доћи до гашења рачуна. Неколико банака већ је избацило богатије клијенте, а велики талас гашења рачуна за мале штедише тек следи. За сада, код нас само Народна банка наплаћује камату - на депозите банкама.
Чини се да уколико штедиш имаћеш мање, а не више. То је ове године и стварност у неколико европских земаља.
ПРАВО БОГАТСТВО ОТКРИВЕНО У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ: Археолози не крију одушевљење оним што су пронашли у Перућцу и Расишту (ФОТО)
МИЛАНОВИЋ НАПАДА СРБИЈУ ЗБОГ СТРУЈЕ, А НИ НЕ ЖИВИ ОВДЕ! Смета му могуће поскупљење, а у Британији плаћа 54 ОДСТО ВИШЕ
ПОЧАСНА ПАЉБА НА КАЛЕМЕГДАНУ: Поводом обележавања Дана победе над фашизмом одјекивали снажни пуцњи са тврђаве
Када је реч о штедњи, и наша као и остале централне банке штеде. Али штеде и пословне, тако што полажу дневне вишкове новца код централне банке. За неке улоге добијају камату, а за неке плаћају Народној банци.
Народна банка Србије наплаћује камату од банака у пет случајева:
- на преконоћне кредите за одржавање ликвидности
- на кредите и пласмане који нису враћени у уговореном или прописаном року
- на разлику између обрачуна и оствареног просечног дневног стања обавезних девизних резерви.
- на износ позитивне разлике девизне резерве
- на износ позитивне разлике на динарске обевезне резерве.
Народна банка плаћа камату:
- на износ оствареног просечног дневног стања који не прелази износ обрачунате динарске обавезне резерве
- и вишкове ликвидних средстава, ради ублажавања економских последица услед ковида 19
Камата за евро у еврозони и даље је у минусу - 0,47 одсто, тако да је код нас динарска штедња исплативија од оне у еврима, због стабилног курса и виших камата.
- Пројекције за еуролибор су да ће се он до краја године из минуса он кретати негде до нуле. Тако да очекујем да ће и то имати ефекта на каматне стопе индексиране кредите, пре свега стамбене кредите које су наши грађани узимали у домаћим банкама. Не очекујем да ће то бити неки велики износ, ја очекујем да ће се то дешавати у некој зони до краја године од 0,2 до 0,3 одсто - наводи Славко Царић, председник Извршног одбора "Ерсте" банке.
Ове године је, ипак, стопа инфлације изнад камата на депозите, штедњу, па и остале хартије од вредности. Према речима економиста, ово је слична краткотрајна ситуација као у време нафтних шокова седамдесетих година прошлог века.
- Мислим да то неће дуго трајати. Прво, централне банке ће подићи референтне каматне стопе, а тиме ће инфлацију довести под контролу, па ћемо опет присуствовати оној уобичајеној ситуацији, а то је да су реалне каматне стопе позитивне - наводи Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.
Он додаје да је ово тренутак и мисли да свако треба да погледа шта му је алтернатива.
- Ми јесмо банкоцентрично тржиште, и ми имамо навику и склоност као и европско тржиште да штедимо код банака. Ако је неко спреман да преузме већи ризик и да очекује већи принос за дати ризик, он има друге финансијске могућности - додаје Грубишић.
Систем у Србији налик је чешком, али није његова копија
Наш систем флуктуирајућег руководећег курса сличан је чешком моделу. Централна банка Чешке почела је претходних дана да подиже неке камате како би спречила инфлацију.
Међутим, због разлике у трговинским позицијама, где се Чешка боље котира на листи извозника, а Србија увозника, не би требало очекивати да ће наша Народна банка слепо копирати мере монетарне политике званичног Прага.
