STIŽE REVOLUCIJA ZA SRPSKO ZDRAVSTVO: Evropska hitna pomoć, manji broj carskih rezova... Šta nam donosi MASTERPLAN?
Čim se priča aktuelizovala, iz Ministarstva zdravlja izašli su sa obećanjem
Zdravstveni sistem pretrpeće velike promene u narednim godinama - "Masterplan" na kojem radi Ministarstvo zdravlja predviđa spajanje i reorganizaciju ustanova, mogućnost "razmene" lekara i opreme, podelu ustanova na regione, a izabrani lekari ići će na teren u posetu najstarijim pacijentima.
Dokument koji se pojavio u javnosti je novi Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite iliti Masterplan zdravstva.
UŽIVAJTE DOK MOŽETE! JUTRO SA MRAZOM, DAN SUNČAN: Stiže nam zahlađenje i kiša, a ponegde i sneg!
RAZBILI TRAGAČA KAO ZVEČKU - BRILJANTNA PARTIJA U "POTERI": Milica ih nije stigla, osvojili pozamašnu svotu novca!
KADA SE ZAVRŠAVA EPIDEMIJA KORONA VIRUSA? Profesor Kočović izneo najnoviju prognozu
Kako poručuju u Ministarstvu zdravlja, cilj ovih izmena je da se "poboljša kvalitet, pristupačnost i efikasnost zdravstvene zaštite, uz značajne uštede i povećanje ekonomske efikasnosti nacionalnog zdravstvenog budžeta, po uzoru na najbolje međunarodne prakse i uz uvažavanje situacije na terenu u Srbiji.
Međutim, masterplan prvobitno je uznemirio studnte, jer se njime predviđa gašenje studentskih poliklinika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ključnih ustanova za lečenje studenata.
Čim se priča aktuelizovala, iz Ministarstva zdravlja izašli su sa obećanjem, a nakon sastanka sa studentkim organizacijma, da do ove promene ipak neće doći.
Šta je sa ostalim promenema koje ovaj plan donosi
Nacrtom je predviđeno da zdravstveni sistem u budućnosti bude podeljen na šest regiona - Vojvodina, Beogradski region, Zapadna Srbija, Šumadija i centralna Srbija, Istočna Srbija i Južna Srbija.
Središte svakog regiona je po jedna centralna bolnica, za koju se planira da poseduje najbolju opremu i kadar i koja će raditi najsloženije procedure.
Svaki region imaće regionalne apoteke, hitnu pomoć i druge ustanove.
Osnova sistema trebalo bi da budu domovi zdravlja, a bolnice sekundarnog i tercijarnog nivoa biće podeljene u četiri kategorije:
- Lokalna ili opšta bolnica: Imaće interniste, ginekologiju i akušerstvo, pedijatriju, hirurgiju i prateće službe (radiologija, anesteziologija)
- Okružna bolnica: Imaće sve kao i lokalna bolnica + još 15 usluga (urologija, neurologija, infektologija...)
- Regionalna bolnica: Imaće sve usluge okružne bolnice + najmanje 70 odsto usluga tercijarnog nivoa zaštite
- Centralna republička bolnica: To su Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i Vojno-medicinska akademija. One će biti najopremljenije i najkompleksnije po pitanju usluga.
Bez otpuštanja?
Masterplan predviđa spajanje ustanova radi razmene lekara i opreme - na primer, sve dečje bolnice su bliske po radu i mogu da razmenjuju kadar i opremu. Pojedine ustanove biće dugoročno spojene u celinu, s tim da neće biti otpuštanja zaposlenih, tvrde nadležni.
U Masterplanu za sada nije rastumačeno da li će biti novog zapošljavanja kadra, s obzirom na činjenicu da u zdravstvu već sada postoji dosta oblasti u kojima manjka lekara. Što se tiče opreme, predviđena je nabavka iz kredita, a za rekonstrukciju postoji plan prioriteta za narednih 15 godina.
Smanjenje broja zdravstvenih ustanova
Predviđeno je da do 2035. godine broj zdravstvenih ustanova u celoj mreži bude smanjen sa 313 na 117.
Zamisao je, kažu u ministarstvu, da pacijenti uslugu dobiju brže - u roku u sat vremena od prebivališta, bez obzira na to gde se nalaze, kao i da specijalistički pregledi budu dostupniji.
- Cilj je i da najveći deo pregleda, posebno specijalističkih, pacijenti dobiju u svom domu zdravlja. Svaki dom zdravlja imaće tim specijalista opšte medicine, pedijatrije, ginekologije i stomatologije dok će u drugim oblastima preglede obavljati specijalisti iz opštih bolnica koji će deo radnog vremena provoditi u domu zdravlja. To je posebno važno za građane usmerene na domove zdravlja u ruralnim krajevima gde su pojedini specijalisti bili deficitarni. Za njih će ova promena značiti veću dostupnost lekara, a za sve građane manju potrebu da putuju do bolnica kako bi dobili specijalistički pregled, kao i smanjenje broja duplih pregleda i laboratorijskih analiza - dodaje se u Masterplanu.
Izabrani lekari će, prema ovom planu, provoditi petinu vremena na terenu, u kućnim posetama starijim pacijentima.
Uvodi se evropski SOS broj za hitnu pomoć - 112
Svaki od šest regiona u Srbiji imaće svoju hitnu pomoć i regionalni dispečerski centar, što znači da neće postojati klasične lokalne službe Hitne pomoći već, na primer, Zavod za hitnu medicinsku pomoć Vojvodine. To će, navodi se, "omogućiti lakše praćenje dostupnosti vozila hitne pomoći i njihovo bolje usmeravanje ka pacijentima". Uvešće se evropski SOS broj za hitnu pomoć 112.
Iako se ovim planom faktički ukidaju lokalni zavodi za hitnu pomoć, Masterplanom se predviđa da svi domovi zdravlja u mestima sa više od 25.000 stanovnika, kao i bolnice, formiraju svoje dežurne službe Hitne pomoći 24/7.
Nejasno je zbog čega se onda regionalizuje, ali ujedno i lokalizuje služba hitne pomoći, kao i ko će u celom lancu imati koju ulogu.
Lokalne samouprave više neće imati svoje apotekarske ustanove (primer, Apoteka Novi Sad). Sva osnivačka prava preuzeće Pokrajina ili Republika, pa će nastati Apotekarska ustanova Vojvodine, sa ograncima u Novom Sadu i drugim gradovima. Takođe, uslovi rada biće izjednačeni za privatne i državne apoteke.
Broj porođaja carskim rezom do 20 odsto
Svi porođaji obavljaće se isključivo u bolnicama, sa preporukom da broj porođaja carskim rezom dugoročno ne bude veći od 20 odsto. Nejasno je na koji način Masterplan može da određuje način porođaja individualne žene, kao i otkud Ministarstvu zdravlja pravo da se pita kako će se trudnica porodici.
Dalje, rizične trudnoće i posebna briga o detetu biće organizovana u perinatalnim centrima - dva u Beogradu, po jedan u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Zašto ovakve promene
- Imajući u vidu globalne promene u načinu života ljudi, pre svega ubrzano starenje stanovništva i produžetak očekivanog trajanja života, ključni izazovi razvoja ogledaju se u potrebi prilagođavanja načina pružanja zdravstvene zaštite, jer će sve veći broj starijih ljudi sa više hroničnih bolesti zahtevati drugačija lečenja i drugačiji način pružanja zdravstvenih usluga. Kako bi se poboljšali ishodi lečenja, potrebna je bolja koordinacija zdravstvene zaštite i racionalnija upotreba resursa i unapređenje sistema finansiranja. S tim u vezi, kao posebni ciljevi Masterplana utvrđeni su približavanje mesta pružanja usluge pacijentu na nivou primarne zdravstvene zaštite, povećanje efikasnosti zdravstvenih ustanova, i poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga, uz održivost zdravstvenog sistema - poruka je ministarstva.
Oni tvrde da je izradi predloga Masterplana prethodilo istraživanje stavova pacijenata, zaposlenih, medija, akademske javnosti, nevladinog sektora, privrede i drugih činilaca, a sada su u toku javne konsultacije pre konačnog usvajanja dokumenta u Ministarstvu zdravlja.
Prema Masterplanu, planiranje se u zdravstvu više neće raditi prema kapacitetu ustanove, već prema broju stanovnika, njihovim potrebama i mogućnosti ustanove da pruži uslugu.
Promene će se realizovati u fazama - u prvoj fazi u prve tri godine, u drugoj fazi od četvrte godine i u naredne tri godine, i potom dugoročno, najkasnije do 15 godina.
