СТИЖЕ РЕВОЛУЦИЈА ЗА СРПСКО ЗДРАВСТВО: Европска хитна помоћ, мањи број царских резова... Шта нам доноси МАСТЕРПЛАН?
Чим се прича актуелизовала, из Министарства здравља изашли су са обећањем
Здравствени систем претрпеће велике промене у наредним годинама - "Мастерплан" на којем ради Министарство здравља предвиђа спајање и реорганизацију установа, могућност "размене" лекара и опреме, поделу установа на регионе, а изабрани лекари ићи ће на терен у посету најстаријим пацијентима.
Документ који се појавио у јавности је нови План оптимизације мреже установа здравствене заштите илити Мастерплан здравства.
УЖИВАЈТЕ ДОК МОЖЕТЕ! ЈУТРО СА МРАЗОМ, ДАН СУНЧАН: Стиже нам захлађење и киша, а понегде и снег!
РАЗБИЛИ ТРАГАЧА КАО ЗВЕЧКУ - БРИЉАНТНА ПАРТИЈА У "ПОТЕРИ": Милица их није стигла, освојили позамашну своту новца!
КАДА СЕ ЗАВРШАВА ЕПИДЕМИЈА КОРОНА ВИРУСА? Професор Кочовић изнео најновију прогнозу
Како поручују у Министарству здравља, циљ ових измена је да се "побољша квалитет, приступачност и ефикасност здравствене заштите, уз значајне уштеде и повећање економске ефикасности националног здравственог буџета, по узору на најбоље међународне праксе и уз уважавање ситуације на терену у Србији.
Међутим, мастерплан првобитно је узнемирио студнте, јер се њиме предвиђа гашење студентских поликлиника у Београду, Новом Саду и Нишу, кључних установа за лечење студената.
Чим се прича актуелизовала, из Министарства здравља изашли су са обећањем, а након састанка са студентким организацијма, да до ове промене ипак неће доћи.
Шта је са осталим променема које овај план доноси
Нацртом је предвиђено да здравствени систем у будућности буде подељен на шест региона - Војводина, Београдски регион, Западна Србија, Шумадија и централна Србија, Источна Србија и Јужна Србија.
Средиште сваког региона је по једна централна болница, за коју се планира да поседује најбољу опрему и кадар и која ће радити најсложеније процедуре.
Сваки регион имаће регионалне апотеке, хитну помоћ и друге установе.
Основа система требало би да буду домови здравља, а болнице секундарног и терцијарног нивоа биће подељене у четири категорије:
- Локална или општа болница: Имаће интернисте, гинекологију и акушерство, педијатрију, хирургију и пратеће службе (радиологија, анестезиологија)
- Окружна болница: Имаће све као и локална болница још 15 услуга (урологија, неурологија, инфектологија...)
- Регионална болница: Имаће све услуге окружне болнице најмање 70 одсто услуга терцијарног нивоа заштите
- Централна републичка болница: То су Клинички центар Србије, Клинички центар Војводине и Војно-медицинска академија. Оне ће бити најопремљеније и најкомплексније по питању услуга.
Без отпуштања?
Мастерплан предвиђа спајање установа ради размене лекара и опреме - на пример, све дечје болнице су блиске по раду и могу да размењују кадар и опрему. Поједине установе биће дугорочно спојене у целину, с тим да неће бити отпуштања запослених, тврде надлежни.
У Мастерплану за сада није растумачено да ли ће бити новог запошљавања кадра, с обзиром на чињеницу да у здравству већ сада постоји доста области у којима мањка лекара. Што се тиче опреме, предвиђена је набавка из кредита, а за реконструкцију постоји план приоритета за наредних 15 година.
Смањење броја здравствених установа
Предвиђено је да до 2035. године број здравствених установа у целој мрежи буде смањен са 313 на 117.
Замисао је, кажу у министарству, да пацијенти услугу добију брже - у року у сат времена од пребивалишта, без обзира на то где се налазе, као и да специјалистички прегледи буду доступнији.
- Циљ је и да највећи део прегледа, посебно специјалистичких, пацијенти добију у свом дому здравља. Сваки дом здравља имаће тим специјалиста опште медицине, педијатрије, гинекологије и стоматологије док ће у другим областима прегледе обављати специјалисти из општих болница који ће део радног времена проводити у дому здравља. То је посебно важно за грађане усмерене на домове здравља у руралним крајевима где су поједини специјалисти били дефицитарни. За њих ће ова промена значити већу доступност лекара, а за све грађане мању потребу да путују до болница како би добили специјалистички преглед, као и смањење броја дуплих прегледа и лабораторијских анализа - додаје се у Мастерплану.
Изабрани лекари ће, према овом плану, проводити петину времена на терену, у кућним посетама старијим пацијентима.
Уводи се европски СОС број за хитну помоћ - 112
Сваки од шест региона у Србији имаће своју хитну помоћ и регионални диспечерски центар, што значи да неће постојати класичне локалне службе Хитне помоћи већ, на пример, Завод за хитну медицинску помоћ Војводине. То ће, наводи се, "омогућити лакше праћење доступности возила хитне помоћи и њихово боље усмеравање ка пацијентима". Увешће се европски СОС број за хитну помоћ 112.
Иако се овим планом фактички укидају локални заводи за хитну помоћ, Мастерпланом се предвиђа да сви домови здравља у местима са више од 25.000 становника, као и болнице, формирају своје дежурне службе Хитне помоћи 24/7.
Нејасно је због чега се онда регионализује, али уједно и локализује служба хитне помоћи, као и ко ће у целом ланцу имати коју улогу.
Локалне самоуправе више неће имати своје апотекарске установе (пример, Апотека Нови Сад). Сва оснивачка права преузеће Покрајина или Република, па ће настати Апотекарска установа Војводине, са огранцима у Новом Саду и другим градовима. Такође, услови рада биће изједначени за приватне и државне апотеке.
Број порођаја царским резом до 20 одсто
Сви порођаји обављаће се искључиво у болницама, са препоруком да број порођаја царским резом дугорочно не буде већи од 20 одсто. Нејасно је на који начин Мастерплан може да одређује начин порођаја индивидуалне жене, као и откуд Министарству здравља право да се пита како ће се трудница породици.
Даље, ризичне трудноће и посебна брига о детету биће организована у перинаталним центрима - два у Београду, по један у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Зашто овакве промене
- Имајући у виду глобалне промене у начину живота људи, пре свега убрзано старење становништва и продужетак очекиваног трајања живота, кључни изазови развоја огледају се у потреби прилагођавања начина пружања здравствене заштите, јер ће све већи број старијих људи са више хроничних болести захтевати другачија лечења и другачији начин пружања здравствених услуга. Како би се побољшали исходи лечења, потребна је боља координација здравствене заштите и рационалнија употреба ресурса и унапређење система финансирања. С тим у вези, као посебни циљеви Мастерплана утврђени су приближавање места пружања услуге пацијенту на нивоу примарне здравствене заштите, повећање ефикасности здравствених установа, и побољшање квалитета здравствених услуга, уз одрживост здравственог система - порука је министарства.
Они тврде да је изради предлога Мастерплана претходило истраживање ставова пацијената, запослених, медија, академске јавности, невладиног сектора, привреде и других чинилаца, а сада су у току јавне консултације пре коначног усвајања документа у Министарству здравља.
Према Мастерплану, планирање се у здравству више неће радити према капацитету установе, већ према броју становника, њиховим потребама и могућности установе да пружи услугу.
Промене ће се реализовати у фазама - у првој фази у прве три године, у другој фази од четврте године и у наредне три године, и потом дугорочно, најкасније до 15 година.
