GDE JE NESTALO 26 LJUDI OVE GODINE? Ne budi žrtva, spasi se na vreme: Ovo su načini kako te vrbuju u pakao
Trgovina ljudima predstavlja globalan problem i jedan od najgnusnijih oblika kriminala.
Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima ( CZZTLJ), u toku 2020. godine u Srbiji je identifikovano 57 žrtava trgovine ljudima, a u prvih šest meseci ove godine njih 26.
"Stan je moj, a ja sam u njemu zarobljena" U TESNIM CIPELAMA ŽRTVE: Marija Lukić o partnerskom nasilju (VIDEO)
"Droga za silovanje" stigla u Srbiju? Upozorenje - briše pamćenje, a dovoljno je da vam sipaju samo jednu kap u piće
Kako su za portal SrbijaDanas rekli u Centru, u toku prošle godine, došlo je do značajnog povećanja broja identifikovanih žrtava, s obzirom na to da je u 2019. godini identifikovano 39 žrtava, što pokazuje da borba protiv ovog globalnog problema u Srbiji napreduje, zahvaljujući radu Centra i konstantnog unapređenja čitavog sistema za otkrivanje slučajeva trgovine ljudima i zaštitu žrtava.
Prijavljivanje krivičnog dela trgovine ljudima:
Dežurnoj službi policije (24 sata) - 192
Upravi kriminalističke policije +381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19; ukp@mup.gov.rs
Lično, u lokalnim organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, policijskim upravama, policijskim stanicama.
CENTAR ZA ZAŠTITU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA
Za prijavu sumnje na trgovinu ljudima, telefon: 063 610 590 (pozivni broj za Srbiju +381) ili elektronskim putem: centar@centarzztlj.rs
Trgovina ljudima predstavlja globalan problem i jedan od najgnusnijih oblika kriminala na svetu koji milionima ljudi širom sveta oduzima dostojanstvo. Podrazumeva kupovinu i prodaju neke osobe radi njene eksploatacije do koje dolazi usled upotrebe sile, pretnje, prevare, zablude, zloupotrebe ovlašćenja, zloupotrebe teškog položaja, otmice itd. Pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i ne može predstavljati okolnost koja isključuje postojanje ovog krivičnog dela.
Trgovina ljudima se javlja u više oblika:
- Radna eksploatacija,
- Prinudni rad,
- Prinudni brak,
- Trgovina ljudima radi usvojenja,
- Prinudno prosjačenje,
- Prinuda na vršenje krivičnih dela,
- Prinudna prostitucija ili neki drugi oblik seksualne eksploatacije,
- Trgovina organima,
- korišćenja u oružanim sukobima.
Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 30. jul je ustanovljen kao svetski dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju podizanja svesti o ovom problemu u globalnoj javnosti.
Na današnji dan neophodno je javnost podsetiti da borba protiv trgovine ljudima nije odgovornost samo organa vlasti, već svakog pojedinca koji treba da žrtvama pruža razumevanje, podršku, nadu i pomoć.
Kako bismo podigli svest o ovom problemu, ali i prevencijom sprečili da do ovakvih situacija dođe, neophodno je da se o tome javno i priča.
- Trgovci ljudima najčešće targetiraju ranjive osobe, one koje potiču iz disfunkcionalnih porodica, osobe u riziku od siromaštva, socijalne izolacije, bez adekvatna podrške. Poslednjih godina, deca konstantno čine veliki procenat među identifikovanim žrtvama - rekli su za portal SrbijaDanas u Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
U 2020. godini 42% identifikovanih žrtava su bile maloletne, a u 2019. godini 64%. Žene su češće žrtve trgovine ljudima od muškaraca i protekle godine je 65% žrtava ženskog roda. Kako je navedeno, praksa ipak pokazuje da svako može biti žrtva trgovine ljudima, pa tako i muškarci, osobe koje su visoko obrazovane, kao i one iz situiranih porodica.
Organizacije za pomoć žrtvama trgovine ljudima:
ASTRA - Nevladina oganizacija posvećenja iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima i eksploatacije, naročito ženama i decom, kao i efikasnom potragom za nestalom decom
ATINA - Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste podatak da su osobe koje vrbuju žrtve trgovine ljudima veoma često iz njihovog najbližeg okruženja.
-To mogu biti njihovi prijatelji, partneri, pa čak i roditelji. Trafikeri na veoma perfidne načine pokušavaju da pridobiju poverenje žrtava, daju im lažna obećanja o boljem životu, dobro plaćenim poslovima, poklanjaju im pažnju, zavode ih i obmanjuju, a kada im se dovoljno približe, počinju da koriste mehanizme kontrole, zastrašivanja, pretnje, ucene i najstrašnije oblike nasilja. Primetan je i trend sve veće upotrebe informacionih tehnologija i društvenih mreža, kako za vrbovanje, tako i za kontrolu i eksploataciju žrtava- navode u Centru.
Republika Srbija osnovala je Savet za borbu protiv trgovine ljudima, koji čine predstavnici Vlade Republike Srbije, iz relevantnih ministarstava.
Sprovodi se Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava za period od 2017. do 2022. godine, a u toku je usvajanje Akcionog plana za njeno sprovođenje za 2021. i 2022. godinu.
Treba napomenuti da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je osnovala državnu instituciju na republičkom nivou koja ima nadležnosti identifikacije i koordinacije podrške za žrtve trgovine ljudima.
Radi se o Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima koji je inovativna, specijalizovana republička ustanova socijalne zaštite i istovremeno centralna institucija Nacionalnog mehanizma upućivanja žrtava trgovine ljudima.
On omogućava da postoje standardizovan i uređen način identifikacije žrtava trgovine ljudima koji je potpuno nezavisan od krivičnog gonjenja počinioca, i mehanizam za koordinaciju zaštite žrtava i povezivanje svih aktera u sistemu pružanja podrške.
Na ovaj način Srbija obezbeđuje poštovanje svih međunarodnih konvencija i prava žrtava trgovine ljudima, uključujući i prava dece žrtava trgovine ljudima, da dobiju neophodnu pomoć i podršku, bez obzira da li će počinilac biti osuđen i da li će se protiv njega voditi krivični postupak.
