ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛО 26 ЉУДИ ОВЕ ГОДИНЕ? Не буди жртва, спаси се на време: Ово су начини како те врбују у пакао
Трговина људима представља глобалан проблем и један од најгнуснијих облика криминала.
Према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима ( CZZTLJ), у току 2020. године у Србији је идентификовано 57 жртава трговине људима, а у првих шест месеци ове године њих 26.
"Стан је мој, а ја сам у њему заробљена" У ТЕСНИМ ЦИПЕЛАМА ЖРТВЕ: Марија Лукић о партнерском насиљу (ВИДЕО)
"Дрога за силовање" стигла у Србију? Упозорење - брише памћење, а довољно је да вам сипају само једну кап у пиће
Како су за портал СрбијаДанас рекли у Центру, у току прошле године, дошло је до значајног повећања броја идентификованих жртава, с обзиром на то да је у 2019. години идентификовано 39 жртава, што показује да борба против овог глобалног проблема у Србији напредује, захваљујући раду Центра и константног унапређења читавог система за откривање случајева трговине људима и заштиту жртава.
Пријављивање кривичног дела трговине људима:
Дежурној служби полиције (24 сата) - 192
Управи криминалистичке полиције 381 11 247 10 19; 381 64 724 10 19; ukp@mup.gov.rs
Лично, у локалним организационим јединицама Министарства унутрашњих послова Републике Србије, полицијским управама, полицијским станицама.
ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ ЖРТАВА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА
За пријаву сумње на трговину људима, телефон: 063 610 590 (позивни број за Србију 381) или електронским путем: centar@centarzztlj.rs
Трговина људима представља глобалан проблем и један од најгнуснијих облика криминала на свету који милионима људи широм света одузима достојанство. Подразумева куповину и продају неке особе ради њене експлоатације до које долази услед употребе силе, претње, преваре, заблуде, злоупотребе овлашћења, злоупотребе тешког положаја, отмице итд. Пристанак жртве на експлоатацију не мења чињеницу да се ради о трговини људима и не може представљати околност која искључује постојање овог кривичног дела.
Трговина људима се јавља у више облика:
- Радна експлоатација,
- Принудни рад,
- Принудни брак,
- Трговина људима ради усвојења,
- Принудно просјачење,
- Принуда на вршење кривичних дела,
- Принудна проституција или неки други облик сексуалне експлоатације,
- Трговина органима,
- коришћења у оружаним сукобима.
Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 30. јул је установљен као светски дан борбе против трговине људима у циљу подизања свести о овом проблему у глобалној јавности.
На данашњи дан неопходно је јавност подсетити да борба против трговине људима није одговорност само органа власти, већ сваког појединца који треба да жртвама пружа разумевање, подршку, наду и помоћ.
Како бисмо подигли свест о овом проблему, али и превенцијом спречили да до оваквих ситуација дође, неопходно је да се о томе јавно и прича.
- Трговци људима најчешће таргетирају рањиве особе, оне које потичу из дисфункционалних породица, особе у ризику од сиромаштва, социјалне изолације, без адекватна подршке. Последњих година, деца константно чине велики проценат међу идентификованим жртвама - рекли су за портал СрбијаДанас у Центру за заштиту жртава трговине људима.
У 2020. години 42% идентификованих жртава су биле малолетне, а у 2019. години 64%. Жене су чешће жртве трговине људима од мушкараца и протекле године је 65% жртава женског рода. Како је наведено, пракса ипак показује да свако може бити жртва трговине људима, па тако и мушкарци, особе које су високо образоване, као и оне из ситуираних породица.
Организације за помоћ жртвама трговине људима:
АСТРА - Невладина оганизација посвећења искорењивању свих облика трговине људима и експлоатације, нарочито женама и децом, као и ефикасном потрагом за несталом децом
АТИНА - Удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља
Оно што је посебно забрињавајуће јесте податак да су особе које врбују жртве трговине људима веома често из њиховог најближег окружења.
-То могу бити њихови пријатељи, партнери, па чак и родитељи. Трафикери на веома перфидне начине покушавају да придобију поверење жртава, дају им лажна обећања о бољем животу, добро плаћеним пословима, поклањају им пажњу, заводе их и обмањују, а када им се довољно приближе, почињу да користе механизме контроле, застрашивања, претње, уцене и најстрашније облике насиља. Приметан је и тренд све веће употребе информационих технологија и друштвених мрежа, како за врбовање, тако и за контролу и експлоатацију жртава- наводе у Центру.
Република Србија основала је Савет за борбу против трговине људима, који чине представници Владе Републике Србије, из релевантних министарстава.
Спроводи се Стратегија превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом и заштите жртава за период од 2017. до 2022. године, а у току је усвајање Акционог плана за њено спровођење за 2021. и 2022. годину.
Треба напоменути да је Србија једина земља у Европи која је основала државну институцију на републичком нивоу која има надлежности идентификације и координације подршке за жртве трговине људима.
Ради се о Центру за заштиту жртава трговине људима који је иновативна, специјализована републичка установа социјалне заштите и истовремено централна институција Националног механизма упућивања жртава трговине људима.
Он омогућава да постоје стандардизован и уређен начин идентификације жртава трговине људима који је потпуно независан од кривичног гоњења починиоца, и механизам за координацију заштите жртава и повезивање свих актера у систему пружања подршке.
На овај начин Србија обезбеђује поштовање свих међународних конвенција и права жртава трговине људима, укључујући и права деце жртава трговине људима, да добију неопходну помоћ и подршку, без обзира да ли ће починилац бити осуђен и да ли ће се против њега водити кривични поступак.