Problem postoji u našoj državi, ali i u inostranstvu.
U senci nedavnih uznemirujućih događaja koji potresaju školske zajednice širom Srbije, pitanje bezbednosti u obrazovnim ustanovama postaje suštinski prioritet.
AKTIVIRANA SLUŽBA SPASAVANJA! Četiri planinara i jedno dete se izgubili na grebenu Kusače
Novi talas dojava o bombama u školama, a identifikacija nekoliko pojedinaca koji šalju pretnje, uključujući i jednu osobu iz inostranstva, podiže ozbiljnost ovog problema na viši nivo.
Prof. dr Miroslav Bjegović, stručnjak za bezbednost, objasnio je kako podići stepen bezbednosti u školama i šta donose novi protokoli o postupanju u ovakvim situacijama.
- Ovde se radi o specijalnom psihološkom ratu koji je upućen stanovništvu te zemlje, gde se odvijaju ovakve situacije. Cilj je razviti osećaj nesigurnosti, ne samo bezbednosti, čak i panike, kako bi se stvorio utisak da ih njihova vlast ili sistem bezbednosti ne mogu zaštititi i da bi ih trebalo menjati. Ovo spada u domen obaveštajnih aktivnosti i psiholoških manipulacija, jer direktno utiču na one prema kojima je ta aktivnost usmerena, a u ovom slučaju su to roditelji, jer deca u ovom uzrastu ne doživljavaju situaciju tako ozbiljno. Mislim da su roditelji pogođeni, jer su neki spremni da napadaju ono što je najsvetlije, a to su deca. Svi oni koji to rade, trebalo bi da se bave drugim stvarima ili da upute na možda neki drugi način ono što žele da ostvare, a to su prvenstveno politički ciljevi, ne bi smeli da zloupotrebljavaju našu decu - kaže prof.
Miroslav Bjegović / Izvor: Foto: Printscreen/Youtube/Jutarnji program TV Happy
Podići sajber bezbednost na viši nivo
Prof. Bjegović ističe da moramo da sajber bezbednost podignemo na viši nivo
- Nismo navikli na takve aktivnosti, zbog čega odeljenje za visokotehnološki kriminal u MUP-u nosi veliki teret, zahtevajući određene obuke i vrstu sredstava koja bi rešila te probleme. U tom pravcu, naš sistem se još uvek razvija. Nedostaje nam specijalizacija u obrazovanju i sredstvima. Nemoguće je dobiti specifično obučen kadar za tako kratko vreme. Sklopili smo saradnju sa izraelskom službom bezbednosti, ali taj deo malo zaostaje. Moramo da podignemo nivo sajber bezbednosti, koja kod nas nije bila toliko zastupljena - kaže i dodaje:
- U ovom delu možete imati pojedinačne slučajeve, ali s druge strane, u 95 posto slučajeva, to je organizovana mreža. Ljudi koji učestvuju u ovom delu su uglavnom saradnici tajnih službi koji rade za strane agencije, iako su naši državljani- kaže prof. Bjegović.
Naša zemlja nije nemoćna po tom pitanju.
- Identifikovana su lica i oni će biti lišeni slobode, ali se prikupljaju materijalni dokazi zbog čega imena ne izlaze u javnost. Pre nedelju dana je uhapšeno jedno lice u Novom Pazaru - dodaje.
Uprkos međunarodnoj saradnji, fale odgovori na ključna pitanja
Profesor naglašava da, iako postoji međunarodna saradnja, u većini slučajeva nisu dobili odgovore na ključna pitanja
- Saradnja postoji, ali u većini slučajeva nismo dobili odgovore. Otkrili smo da je jedna pretnja upućena iz Poljske, ali nisu bili voljni da se upuste u dalju detekciju kako bi se locirao počinilac. To je kršenje sporazuma u vezi s međunarodnom policijskom i bezbednosnom saradnjom, ali to je njihov stav na koji ne možete uticati. U većini slučajeva imate takve situacije, gde se radi upravo o onom delu nazovimo, legalnog obaveštajnog sistema posla koji napada naš prostor s određenim ciljem i političkom pozadinom - kaže profesor.
"Ovo se smatra terorizmom"
Bjegović ističe da su ove metode slične terorističkim.
- Ove se metode smatraju terorističkim zbog toga što je svaki oblik terorizma povezan sa širenjem straha i panike među običnim ljudima. Mete su nezaštićeni pojedinci, kao što su škole u ovom slučaju - lak cilj, osetljiv na napade. Postoje slične metode, pa se može razmišljati da li su oba oblika povezana s obaveštajnim sistemom koji, ipak, relativno uspešno upravlja ovim aktivnostima - kaže profesor. i dodaje da će građani biti mirniji na dan izbora:
- Tog dana, da, ali kasnije, nakon objavljivanja rezultata koji neće odgovarati delu opozicionih stranaka kod nas, kao ni većini zapadnih zemalja, kao što to nije bilo slučaj do sada, smatram da će se aktivnosti nastaviti u doglednoj budućnosti. Ključno je koliko ćemo biti sposobni da se tome odupremo, da budemo jači, bolje opremljeni i osposobljeni za rešavanje tog problema. Verujem da ćemo uspeti da minimiziramo taj deo, iako, nažalost, ne možemo ga potpuno iskoreniti - dodaje.
Ističe i da naše ljude treba da obučavaju ljudi koji su najbolji u tom poslu.
- Ne moramo nikoga da zovemo, već da obučavamo naše ljude sa onim bezbednosnim službama koje su najbolje u tom poslu, poput "Mosada", kada je reč o sajber bezbednosti. Kod nas takođe imamo dobre stručnjake u vaspitno-obrazovnim ustanovama koji mogu obučavati pripadnike MUP-a i BIA-e za ovu vrstu posla.
Šta sve novi protokol podrazumeva
Uskoro bi trebalo da izađe protokol po kome će se postupati u ovakvim situacijama. Prof. dr Bjegović objašnjava i šta to znači.
- U ovom protokolu je angažovano preko 2,5 hiljade pripadnika policije. Mislim da je akcenat na školskom policajcu, koji je zadužen za spoljni stepen bezbednosti oko škole. Primećujem da se ne pominje unutrašnji deo osiguranja, a to bi trebalo da obavljaju licencirane agencije za bezbednost. Osoba koja će neprestano boraviti unutar škole tokom nastave je odgovorna za unutrašnji deo, dok bi policija bila zadužena za spoljni deo. U slučaju takve vrste dojave, svi će postupati po istim procedurama. Kontradiverzione ekipe ne mogu uvek izaći jer ih ima jako malo. Zbog toga postoji dežurna ekipa koja se nalazi u svakoj policijskoj stanici na opštini, a oni su licencirani za tu vrstu posla. Ukoliko nije ništa sumnjivo, daju dozvolu deci da se vrate na nastavu. Međutim, ako se primeti nešto sumnjivo, dolazi diverziona ekipa da pregleda sumnjivi predmet ili situaciju - rekao je.
Kako se ponašati u slučaju evakuacije?
- Najvažnije je da nema panike, zato je taj pravilnik dobar kako bismo znali kako postupiti u takvoj situaciji. Treba biti pribran, priseban i napustiti objekat bez panike, jer je panika najveći neprijatelj. Nisam siguran kako će izgledati pravilnik. Nadam se da će se u tom delu problematike stati na kraj, naročito u delu apela, te da će svi oni koji razmišljaju o takvim aktivnostima biti najstrože sankcionisani. Smatram da pravosuđe treba prvenstveno da se uključi i da maksimalno, u okviru zakona, podigne mere kako bi preventivno delovalo na one koji bi se bavili takvim aktivnostima. Mislim da bi to imalo veliki odjek. Kod nas je to sada slabo regulisano jer se do sada nismo suočavali s tim - zaključio je prof. dr Miroslav Bjegović.
