Проблем постоји у нашој држави, али и у иностранству.
У сенци недавних узнемирујућих догађаја који потресају школске заједнице широм Србије, питање безбедности у образовним установама постаје суштински приоритет.
АКТИВИРАНА СЛУЖБА СПАСАВАЊА! Четири планинара и једно дете се изгубили на гребену Кусаче
Нови талас дојава о бомбама у школама, а идентификација неколико појединаца који шаљу претње, укључујући и једну особу из иностранства, подиже озбиљност овог проблема на виши ниво.
Проф. др Мирослав Бјеговић, стручњак за безбедност, објаснио је како подићи степен безбедности у школама и шта доносе нови протоколи о поступању у оваквим ситуацијама.
- Овде се ради о специјалном психолошком рату који је упућен становништву те земље, где се одвијају овакве ситуације. Циљ је развити осећај несигурности, не само безбедности, чак и панике, како би се створио утисак да их њихова власт или систем безбедности не могу заштитити и да би их требало мењати. Ово спада у домен обавештајних активности и психолошких манипулација, јер директно утичу на оне према којима је та активност усмерена, а у овом случају су то родитељи, јер деца у овом узрасту не доживљавају ситуацију тако озбиљно. Мислим да су родитељи погођени, јер су неки спремни да нападају оно што је најсветлије, а то су деца. Сви они који то раде, требало би да се баве другим стварима или да упуте на можда неки други начин оно што желе да остваре, а то су првенствено политички циљеви, не би смели да злоупотребљавају нашу децу - каже проф.
Мирослав Бјеговић / Извор: Фото: Printscreen/Youtube/Jutarnji програм ТВ Happy
Подићи сајбер безбедност на виши ниво
Проф. Бјеговић истиче да морамо да сајбер безбедност подигнемо на виши ниво
- Нисмо навикли на такве активности, због чега одељење за високотехнолошки криминал у МУП-у носи велики терет, захтевајући одређене обуке и врсту средстава која би решила те проблеме. У том правцу, наш систем се још увек развија. Недостаје нам специјализација у образовању и средствима. Немогуће је добити специфично обучен кадар за тако кратко време. Склопили смо сарадњу са израелском службом безбедности, али тај део мало заостаје. Морамо да подигнемо ниво сајбер безбедности, која код нас није била толико заступљена - каже и додаје:
- У овом делу можете имати појединачне случајеве, али с друге стране, у 95 посто случајева, то је организована мрежа. Људи који учествују у овом делу су углавном сарадници тајних служби који раде за стране агенције, иако су наши држављани- каже проф. Бјеговић.
Наша земља није немоћна по том питању.
- Идентификована су лица и они ће бити лишени слободе, али се прикупљају материјални докази због чега имена не излазе у јавност. Пре недељу дана је ухапшено једно лице у Новом Пазару - додаје.
Упркос међународној сарадњи, фале одговори на кључна питања
Професор наглашава да, иако постоји међународна сарадња, у већини случајева нису добили одговоре на кључна питања
- Сарадња постоји, али у већини случајева нисмо добили одговоре. Открили смо да је једна претња упућена из Пољске, али нису били вољни да се упусте у даљу детекцију како би се лоцирао починилац. То је кршење споразума у вези с међународном полицијском и безбедносном сарадњом, али то је њихов став на који не можете утицати. У већини случајева имате такве ситуације, где се ради управо о оном делу назовимо, легалног обавештајног система посла који напада наш простор с одређеним циљем и политичком позадином - каже професор.
"Ово се сматра тероризмом"
Бјеговић истиче да су ове методе сличне терористичким.
- Ове се методе сматрају терористичким због тога што је сваки облик тероризма повезан са ширењем страха и панике међу обичним људима. Мете су незаштићени појединци, као што су школе у овом случају - лак циљ, осетљив на нападе. Постоје сличне методе, па се може размишљати да ли су оба облика повезана с обавештајним системом који, ипак, релативно успешно управља овим активностима - каже професор. и додаје да ће грађани бити мирнији на дан избора:
- Тог дана, да, али касније, након објављивања резултата који неће одговарати делу опозиционих странака код нас, као ни већини западних земаља, као што то није било случај до сада, сматрам да ће се активности наставити у догледној будућности. Кључно је колико ћемо бити способни да се томе одупремо, да будемо јачи, боље опремљени и оспособљени за решавање тог проблема. Верујем да ћемо успети да минимизирамо тај део, иако, нажалост, не можемо га потпуно искоренити - додаје.
Истиче и да наше људе треба да обучавају људи који су најбољи у том послу.
- Не морамо никога да зовемо, већ да обучавамо наше људе са оним безбедносним службама које су најбоље у том послу, попут "Мосада", када је реч о сајбер безбедности. Код нас такође имамо добре стручњаке у васпитно-образовним установама који могу обучавати припаднике МУП-а и БИА-е за ову врсту посла.
Шта све нови протокол подразумева
Ускоро би требало да изађе протокол по коме ће се поступати у оваквим ситуацијама. Проф. др Бјеговић објашњава и шта то значи.
- У овом протоколу је ангажовано преко 2,5 хиљаде припадника полиције. Мислим да је акценат на школском полицајцу, који је задужен за спољни степен безбедности око школе. Примећујем да се не помиње унутрашњи део осигурања, а то би требало да обављају лиценциране агенције за безбедност. Особа која ће непрестано боравити унутар школе током наставе је одговорна за унутрашњи део, док би полиција била задужена за спољни део. У случају такве врсте дојаве, сви ће поступати по истим процедурама. Контрадиверзионе екипе не могу увек изаћи јер их има јако мало. Због тога постоји дежурна екипа која се налази у свакој полицијској станици на општини, а они су лиценцирани за ту врсту посла. Уколико није ништа сумњиво, дају дозволу деци да се врате на наставу. Међутим, ако се примети нешто сумњиво, долази диверзиона екипа да прегледа сумњиви предмет или ситуацију - рекао је.
Како се понашати у случају евакуације?
- Најважније је да нема панике, зато је тај правилник добар како бисмо знали како поступити у таквој ситуацији. Треба бити прибран, присебан и напустити објекат без панике, јер је паника највећи непријатељ. Нисам сигуран како ће изгледати правилник. Надам се да ће се у том делу проблематике стати на крај, нарочито у делу апела, те да ће сви они који размишљају о таквим активностима бити најстроже санкционисани. Сматрам да правосуђе треба првенствено да се укључи и да максимално, у оквиру закона, подигне мере како би превентивно деловало на оне који би се бавили таквим активностима. Мислим да би то имало велики одјек. Код нас је то сада слабо регулисано јер се до сада нисмо суочавали с тим - закључио је проф. др Мирослав Бјеговић.
